Branič

Страна 296

„Б Р А Н И Ч"

Број 5

ство овог дела, што отвара широм могућности за дискусије. То је суштина правне науке која није математика као што друштво састављено од јединки — предмет правних наука, није математичка формула. Писац увек излаже своје мишљење, али оставља могућност да се оно побија баш оним материјалом који непристрасно износи. Илустрације ради за ово наше мишљење треба прочитати две партије из две супротне области права, ону, која се односи на државни устав где писац прилично опширно излаже доктрину о уставним и обичним заковима и судској контроли уставности закона и ону која се односи на грађанско право где је дата стручна и концизна оцена о личним и стварним правима, оба појма најшире схваћена. Са Енциклопедијом г. Др. Тарановског, овај Увод у правне науке даје студентима као и свима онима који желе да се са правом упознају у великим потезима, основне ноције о праву, стручно и концизно у исто време, што је велика добит за нашу правну књижевност. Др. Милан Влатсављевић: Држава и међународна зај е д н и ц а. — Проблем јединства јавног права. Београд, 1934. год. стр. 171. Продаја у Издавачком и књижарском предузећу Геца Кон А. Д. Писац је са овом књигом, која преставља његову докторску дисертацију, добио докторску титулу на Београдском правном факултету а одмах иза тога, благодарећи највише овоме своме делу, почаствован је избором за доцента на Правном факултету у Суботици. То су први квалитети ове књиге која је према речима г. Слободана Јовановића, једног од чланова испитне комисије, једна од најбољих теза јавног права на Београдском правном факултету. О самој тези дао је стручну оцену и приказ г. Др. Ђорђе Тасић, проф. Београдског правног факултета у Архиву за март 1934. годину веома се похвално о њој изражавајући, што је с погледом на стручност г. Др. Тасића, у овој области права, знак да горња књига заслужује највећу пажњу. Упућујући читаоце на ово дело као и на стручну критику г. Др. Тасића, не можемо а да са симпатијом не поздравимо појаву овако стручног дела из пера једног младог правног писца од кога наука много очекује. Ненад Ђорђевић: Закони, Уредбе и остали прописи издани од 1. децембра 1918. до 31. децембра 1933. год. — Азбучни преглед по предметима са податцима о обнародовању и са означењем неких посебних издања. Београд, 1934. Издање Издавачког и књижарског предузећа Геца Кон А. Д. стр. 227. Потребу за ову књигу објаснио је писац у предговору. Томе не би имало ништа да се дода, сем да се подвуче, да је непојмљиво и необјашњиво, да после више од 15 година државног живота, нисмо стигли да наставимо Зборник закона и уредаба, тако одлично уређиван од стране мале предратне Србије, како би на једном месту имали све оно што је важило и што важи данас на државној територији. Сем тога, ми немамо ни званичан садржај закона и осталих прописа јер Министарство правде то није ни до данас успело да објави. Међутим, и за неправника је јасно, да се без званичног садржаја и текста закона не може ни мислити на цравилну примену закона. Са садржајима из Службених новина састављеним по ресорима Министарстава и хронолошки, са садржајима на жалост прилично давно прекинутих г. Боривоја Франшловића, и г. Др. Јанка Бедековића, Преглед г. Ђорђевића био би последњи по реду и најпотпунији. Свако ко је упознат са радом који је писац морао обавити приликом састава горњег садржаја, мора пишчев рад поздравити, јер он преставља знатан добитак нарочито за правнике практичаре, адвокате и судије. Ипак, ако дође до другог издања књиге, што је неминовно с погледом на њену неопходност, чинимо следеће препоруке писцу, желећи, да му