Branič

Број 6

„Б Р А Н И Ч"

Страна 317

Д-р Фердо Чулинзвић, председник окр. суда— Бела Црква. АВВР-АВДНЈА У КРИБИЧНОМ ПРАБУ (АћеггаИо Ако је извесно лице у намери да телесно повреди Петра према њему замахнуло штапом, а штап се случајно или услед невештине починитељеве омакао и повредио дете, које је стајало у њиховој близини, тада кажемо да постоји аберација, ађегга110 Јс1из. Исто је и онда ако неко намерно пуца на Павла, а услед квара на револверу или које друге о вољи починитеља неовисне околности повреди каквог случајног пролазника; или када је окривљени у намери да усмрти једног станозника какве куће за њега донео отровано јело, које је без ичијег знања нашао и узео какав гладни просјак и услед тога умро. У свим овим случајевима постоји аберација или како неки наши писци 2 ) кажу „погрешан ударац". Код сзију ових случајева заједничка је ссновна линија у тому штр је резултат протуправне радње настао непредвиђено, изазван мимо, на и проти вољи починиоца вањским, о његовој вољи неовисним околностима. Његова је радња свакако намерна, умишљајна. Починилац ове противуправности у сваком од ових случајева намеравао је да постигне резултат на другом, а не на овом објекту, респ. на особи, која је његовом радњом позређена. Када неко лице јури према Павлу са голим ножем у руци у намери да га усмрти и ако случајно оклизнувши се посрне и убоде какво друго, њему посве индиферентно лице, очито је да он није имао намере да то њему ') Литература: Мих. Чубински — Научни и практичин кочент.чр Крнјвнчног закопика, Београд, 1930; Мешод Долснц — Тумач Кривичног законика, Загреб, 1930; Шиловић-Јанка — Казнено право, Загреб, 1605; Тома Живановић — Основи кривичиог права, Београд, 1928, Осиовнв ироблеми кривичног права, Београд, 1930; Урошевић Јкиа — Требник 11, Београд, 1931; ЧултНОЕић Фердо — О слободи иоље, 1928, — Детерминизам и кривично право, Загреб, 1931; Биндинг — Моппеп, Н; АПјеШ — ОЈе Вес1еи1ип§ дев КесМбЈггЈитв !'т 8(га1гес'1(е, 1910; Ва:мп^аг1пег — ОЈе 1.ећге уоп «5ег !(1еа1ког!киггепг ипд Оезе^гкопкиггепг, 1— И, 190'Ј; јапка — Оаз 051еггејсћјзсће 51га{гесћ1, \\Чеп, 1902; Изг1 — 1,ећегђш-ћ <јев Јеитвсћеп 51га{гесШез; 8сћп'еГгег — 2иг ^ећге V. 1гг1ит јт 51гаГгесћ1е, 1906; Уеггоп —\'ег^есћбћшд ип(1 АМггип^, 1903; 2Ш1тапп — 1гг1ит ипс! Кесћ15§е5сћа1!'(, 1879 и др. 2 ) Тако Мешод Долеиц у свом „Ту^ачу кривнчног законика" стр. 52. Мих. Чубинснм назива аберацнју „погрешком у ударцу" Научни практични коментар Кривичног законика, стр. 161. Пешар Жорж у свом преводу ЕсРог ПНез — овог коментара угар. Кривичног законика преводи аберацију са речју „промашај" (стр. 375). Ови називи не исцрпљују све елементе аберације, јер означују само једнострзно дотичну протуправност; нарочито не укључују у себи оно што је код аберације најважније, а то је онај резултат кажњиве протуправности над новим, непредвиђеним објектом.