Branič

Страна 440

„Б Р А Н И Ч'

Број 7—8'

Да су Јелица уд. поч. Андреје Н. из Умчара и Коста Г1. из Умчара овај уговнр за свој признали, потписали, тврдим, такса је наплаћена.

Окружни суд за округ београдски пресудом својом од 28-11-1932 године број 1092— дао је за право тужиоцу и пресудио: „Да уговор закључен између тужиоца Косте П. раније из Куманова сада из Умчара и Јелице уд. пок. Андрије Н. из Умчара од 29 октобра 1885 год. у Умчарима и потврђен код начелника среза у Гроцкој 30 октобра 1885 год. бр. 8085 има важносш и да се по њему има расправити наслеђе заоставше имовине пок. Јелице." Разлоге за оваку пресуду Окружни је суд дао следеће: „Како је тужилац поднео спорни уговор уз тужбу суд је ценио поменути уговор закључен између Јелице уд. Н. с једне стране и Косте П. с друге стране, на дан 29-Х-1885 год. потврђен је код Нач. среза Гроцка 30-X- 1885 год. под бр. 8085 па је нашао да овај уговор има важности и да се по њему има расправљати наслеђе заоставше имовине пок. Јелице. „Ово са следећих разлога: Овај уговор закључили су Коста и Јелица о наслеђивању на случај смрти, а његова важност има се ценити према пропису § 425 гр. зак. по општим прописима за уговоре. Ценећи у томе смислу спорни уговор, суд је нашао, да исти испуњава ове законске услове, закључен је правилно, обе стране дале су пристанак, написан је написмено и потврђен је пред власти §§ 531 и 540 гр. зак. Даље, допуштен је и могућ у см. §§ 13 и 538 гр. зак., јер није противан закону и моралу, ни јавном поретку, јасан је опредељен у см. § 536 гр. зак. јер је у њему јасно изражена воља сауговорача, а то је да уносе у заједницу имање, а да једно другог наследе на случај смрти. Према томе оваква. воља сауговорача има се у смислу § 547 гр. зак. и испунити и по уговору се има расправити наслеђе сауговорача пок. Јелице. „Приговор тужене стране да овде стоји уговор између мужа и жене и да се исти има ценити према §§ 780 г. з. неумесан је, јер уговорачи за време закљученог уговора нису били муж и жена, а (јзакт да су они доцније ступили у брак ни по коме законском пропису не може изменити важност уговора, у толико пре, што се уговор има испунити такође у време кад уговорачи више нису муж и жена, јер смрћу пок. Јелице брак је престао. „Суд је ценио и остале наводе парничара, па је нагпао, да су исти према досад изложеним разлозима без утицаја на диспозитив ове пресуде па их је као такве одбацио, т. 7 § 305 гсп.°. По незадовољству заступника тужене стране П. П. адв. Београдски Апелациони суд преиначио је горњу пресуду Окр. суда и својом пресудом од 11 јуна 1932 год. бр. 3661 пресудио: „Да се тужилац Коста П. из Умчара од свога тражења изложеног у пресуди окружног суда одбије као од тражења неумесног и недоказаног". Овакву је пресуду Београдски Апелациони суд изрекао са следећих разлога: „Погрешан је разлог суда да се важност уговора закљученог између тужиоца Косте и Јелице о наслеђивању на случај смрти, има ценити према пропису § 425 гр. зак. а да има важности и да се по њему има^ расправити наслеђе заоставше имовине пок. Јелице.

Бр. 8085 30 октобра 1885 год. Гроцка

(М. П

По наредби начелник среза писар. И. К. Аврамовић