Branič

„Б Р А Н И Ч"

Страла 441

„Јер упуштајући се у оцену важности спорног уговора закљученог између" тужиоца Косте П. и Јелице уд. Н. 29 октобра 1885 године у Умчарима, а потврђен код Начелника среза у Гроцкој 30 октобра 1885 године под бр. 8085, а који гласи, онако како је то већ напред изнето. „Београдски Апелационп суд је нашао, да је овај уговор који је закључио тужитељ са Јелицом јесте уговор између мужа и жене, мада је исти закључен пре њиховог ступања у брак са тужиоцем Костом. По § 780 гр. зак. муж и жена могу између себе да учине уговор, којим један другом остављају своје имање на случај смрти, онда ако хоће овај уговор ла има силу и важност, треба да се начини онако као што пропис за тестаменат гласи. „А како овај уговор који је тужитељ поднео није потврђен од надлежне власти, т. ј. није потврђен од стране неспор. дела судије како изискује форма тестамента, да би имао силу и важност како прописује § 429 грађ. зак. већ је потврђен од стране начелника среског, то он онако сачињен не може ни имати важности у смислу § 780 гр. зак. те се по њему не може ни расправити наслеђе заоставше имовине пок. Јелице". „Према томе Апелациони суд налази да се тужилац Коста има одбити од свога тражења као од тражења неумесног и недоказаног § 178 •г. с. п.*. По жалби заступника тужилачке стране г.г. М. В. и М. А. адвоката, Касациони суд у Београду у свом III оделењу примедбама од 21 октобра 1932 год. бр. 7361 аоништио је пресуду Београд. Апелац. суда бр. 3661 са разлога: „Погрешна је оцена Апелационог суда, да је спорни уговор на случај смрти између супружника, те да се према томе исти има ценити према прописима §§ 780 и 429 грађ. зак. јер уговорачи Коста и пок. Јелица у времену закључења уговора нису били муж и жена. Према томе, како је спорни уговор закључен о наслеђивању на случај смрти између небрачних лица, то се исти према пропису § 425 грађ. зак. има ценити по општим прописима грађанског законика за уговоре, без обзира што су уговорачи по закључењу уговора ступили у брак јер тај факт ни по ком законском пропису не може изменити важност једног уговора закљученог према општим прописима уговорима ако су исти испуњени". Београдски Апелациони суд проучивши ове примедбе Касационог Суда и расмотривши сва акта овога предмета налази, да ове примедбе Касацаоног Суда не може усвојити, и зато у смислу § 332 грађ. суд. пост. подноси следеће своје против разлоге: „Апелациони суд не може да прими мишљење Касационог суда, да спорни уговор, зато што уговорачи Коста и пок. Јелица у времену закључења овог уговора нису били у браку, није уговор на случај смрти између мужа и жене те да се исти може ценити по прописима § 780 и 429 грађ. зак. како је то овај суд нашао, већ по пропису § 425 грађ. зак.. „Из текста спорног уговора види се, да је исти закључен између тужиоца Косте и Јелице, само поводом ступања у брак, и да је исти претходио браку уговорача. — Па када су уговорачи одмах по закључењу овог спорног уговора ступили у брак и у браку живели све до смрти уговорача пок. Јелице, — и она у браку са тужиоцом Костом умрла, те се има узети да је закључен између мужа и жене и без обзира на то што уговорачи приликом закључења истог нису били у браку и исти се има ценити по прописима § 780 и 429 грађ. зак. а не по пропису § 425 грађ. зак. „Како пак спорни уговор није закључен у законској форми како то предвиђа § 429 грађ. зак. то Апелациони суд остаје при своме налажењу, да исти нема законске важности § 780 и § 429 грађ. зак.\