Branič

Број 11

„Б Р А Н И Ч"

Страна 623

гледа да је све једно. Када свака призната вера, ослањајући се на своје државом прописане законе вуче на своју страну, настаје питање: у каквом се положају налазе сами брачници који не могу да задовоље захтеве обе цркве. У место да су цркве елиминисане из мешања у брачне односе у интересу државнога реда пошто имају различита учења,. оне су својим прописима по дозволи баш саме државе, створиле прави хаос, а раздор и размирице кроз саме бракове. Свака призната црква тражи да њен припадник приведе њеном крилу оног другог брачног друга. Ако то не би могао да учини православни, по § 115 за оног другог брачника постоји бојазан да му се брак разведе и против његове воље, а кућа разори. Шта ће бити са децом у овим случајевима који после рата код нас нису баш тако ретки и малобројни. § 121 иде још и даље од § 115 у вези § 120 па тражи, да се и деца из мешовитог брака закљученог пред верским представником друге вероисповести, морају крстити и васпитавати у прав. вери. Шта ће родитељи да раде кад ово исто тражи и она црква у којој су они склопили брак. Прав. црква у принципу признаје мешовити брак склопљен пред представником друге вероисповести, али то на практичном језику не значи готово ништа. Православни брачник, чији друг неће да пређе у прав. веру, има права да тражи од прав. цркве да се његов брак поништи на основу тач. 8 § 13 Правилника. Држава је учинила рђаву услугу својим грађанима, када је могла да дозволи црквама на својој територији, да оне својим правилима и правилницима овако мрцваре не само своје верне већ и верне других конфесија који су силом прилика и заједницом живота, дошли у положај да опште са другим црквама због брака са лицем, које тој цркви припада. Црквеним законима грубо је повређен чл. 11 држ. Устава. ад 9.) Разрешење брака склопљеног ван православне цркве. а) Брак хришћана друге вероисповести. Ако би православна црква још и имала урукама какав аргуменат да брани свој Правилник, не може имати аргуменат којим ће оправдати своје постављене захтеве у § 124 по коме ће она прогласити коначно разведеним оне бракове лица друге вере, која пређу у православну веру, а његова ранија црква пресудила је да се његов брак разлучи од стола и постеље. За ово разрешење потребно је само то, да су узроци за овакву пресуду, признати као бракоразводни и у прав. цркви. Неразумљив је пристанак државне власти да се оваквим одредбама једног црквеног законодавства вређа туђе црквено законодавство, које је исто тако државна власт признала као пуноважно. У место да држава све ове односе регулише једнообразно, за све грађане подједнако, и отклони сваку повреду брачно-породичног статуса својих грађана, она дозвољава да мериторне одлуке по овој важној