Branič

Страна 712

,Б Р А Н И Ч"

Број 12'

епорним питањима, уписан у расправни запиеник суда, при. коме су обе парничне стране учиниле узајамна одступања од својих права гезр. захтева. Код наглашене могућности поравнања у току парнице,. нарочито после одговора на тужбу, нисмо хтели да негирамо ту могућност на првом рочишту и до момента подношења одговора на тужбу. Хтели смо само да потенцирамо, да је већа вероватноћа да ће се странке поравнати у даљем току поступка него одмах по постојању парнице. Ово стога, што су у даљем току парнице странке поставиле своје захтеве, те уз узајамно одступање од истих, могу лако доћи до поравнања. Док пре тога, а нарочито док још није поднет одговор на тужбу, туженик још није био у могућности да прецизно изнесе своје захтеве, те ће код таквог стања пре доћи до пресуде на основу одрицања одноено признања него до самог поравнања. Ово у толико пре, што се странке могу поравнати у сваком стадиуму поступка, како у првостепеном, тако и у призивном и ревизионом. Овде се можемо позвати и на досадашњу праксу, која бележи ређе случајеве поравнања на првом рочишту а већи број оних у дубљем току парнице. Б) Да је тај споразум учињен пред судом и то у сиору и уведен у расиравни заиисник суда. Судско поравнање се закључује у спору пред судом. По правилу пред парнично надлежним судом. Према томе нема судског поравнања ако је споразум постигнут мимо суда и ван спора. Оно се може закључити и пред одређеним или замољеним судијом но ово под условом ако странке пристану на то, да се упуте ради поравнања пред те судије — § 282 етав I и II Грађанског парничног поступка. Поравнање се може закљутити и пред одређеним судијом на првом рочишту. На први поглед изгледа, да су став II § 282 и I и II став § 334 Грађанског парничног поступка у извесној малој колизији. Колизије нема. Прво рочиште држи се пред одређеним судијом чланом надлежнога већа и то не само ради покушаја поравнања већ и ради обављања евентуалних радњи лимитативно набројаних у пропису § 334, док у наведеном пропису из главе о поравнању реч је о одређеном судији изван чланова надлежнога већа, коме се странке искључиво упућују у циљу поравнања и то у моменту, када је парница у току пред већем. Због тога покушај поравнања на првом рочишту није условљен пристанком парничара у последњем случају јесте. Но странке се могу поравнати у току спора и пред одређеним судијом из реда чланова надлежнога већа. То ће бити нарочито у случају, ако је отпочињање или настављање расправе одложено ради предлога поравнања или већ отпочетих преговора о поравнању. Тада веће може корис-