Branič

()рој 12

,Б РА НИЧ"

Страна 727

жавати, суд узима да нови акт парничне странке није на време поднесен и странка трпи последице. Ово је редован случај код приговора против платних налога. * * * Гро надрипискарача сачињавају бив. државни и приватни чиновници, који су овај положај махом изгубили због прљавих дела. За њима долазе активне и бивше деловође и сеоске ћате. По селима се нађе и пропалих студената. Надриписарима иде на руку различито тумачење § 120 зак. о адвокатима. Према једном мишљењу није меродавно ако неко „у виду заната саставља за друга лица исправе о правним радњама" и т. д., него то мора бити увек за награду. Држим да овако тумачење није у складу ни са текстом, ни са интенцијама законодавца. Ако неко из дана у дан пише. држим да није потребно тражити нарочите доказе да он то ради за награду, а не из досаде или неког алтруизма. Сам овај факт, дакле, био би довољан да се на пискарача примени санкција из § 120 зак. о адвокатима. Друкчије тумачење држим да није у духу закона. Законодавац је у првом делу овога зак. прописа истакао, кад је потребно доказивати да је рађено уз награду. У другом делу награда се не помиње као једини критериум да се на учиниоца може применити санкција из овога зак. члана. Различито тумачење § 120 зак. о адвокатима такође је сметња за енергично сузбијање пискарача. Али у § 120 зак. о адвокатима постоји и једна, по мом мишљењу, недоследност. § 120 даје могућности пискарачима да израђују разне саставе за општинске судове. Ако је законодавац ишао за тим да онемогући рад пискарача, онда је речима „осим општинских судова" ипак допустио рад пискарача. Пискарачи су, по моме мишљењу, једна нездрава и штетна социјална појава, па је треба по сваку цену онемогућити. Ако је законодавац стајао на гледишту, да је надриписарство штетно и да га треба онемогућити, — онда је требало у томе остати до краја доследан. Стога би било за препоруку да се и речи „осим општинских судова" избаце из цитираног зак. прописа. Пискарачи су у многоме криви за иреоитерећеност судова. Недавно сам био у мостарском среском суду. Интересовао сам се за рад суда, па и за број кривичних предмета. Био сам изненађен, кад сам видео да је срески суд у Мостару имао у 1933 год. свега око 650 кривичних ствари. Срез мостарски има преко 82.000 становника, а сам град који даје много кривичних ствари, преко 20.000 становника. Срез посаво-тамнавски нема ни 40.000 становника, а у 1933 тод. имао је 1.749 кривичних ствари, за које је надлежан ерески суд. Према томе криминалитет у Посаво-Тамнави био

*