Branič

Стргша 728

„БРАНИЧ'

би релативно преко шест пута већи од криминалитета у срезу мостарском. Од куда ова огромна несразмера? Ја верујем да народ у Посаво-Тамнави није ништа. више склон чињењу казнимих дела од народа у макоме другом крају наше државе. Ја сам уверен да узрок овако великом броју кривичних ствари лежи у великој мери у бујном надриписарству које цвета у том крају. Пискарачи за сваку свађицу и зађевицу, нахуцкају завађене да се туже и процеси се ређају. И у чисто грађанским стварима пискарачи туже кривичном тужбом. Пискарач у парницама за сметање поседа налази „самовлашће". Разумљиво је што код. тих „самовлашћа" 80°/ 0 окривљених бива ослобођено. По мом дубоком уверењу, број кривичних предмета, за које су надлежни срески судови, без штетног рада пискарача, не би изнео ни 30—50. Можда ни толико. Ако би се правио рачун, колико грађана Посаво-Тамнаве дође непосредно у једној години суду, дошло би се до једне поразне статистике. По моме мишљењу тамо непосредно дође суду најмање 10.000 лица годишње. Далеко би ме одвело, кад бих хтео да израчунам, колика је материјална штета по целу народну привреду од тога одвајања људи од њихових редовних пословања. О моралној штети нећу ни да говорим. Из моје праксе констатовали смо да надриписарство ипак у већој мери погађа наш сеоски свет, него адвокатски сталеж. Исто тако дошли смо до уверења да надриписарство из користољубља врло често доводи своју жртву у заблуду, да је способно да напише овај или онај саставак за суд, и ако је потпуно свесно да за то нема потребне спреме — услед чега странка трпи редовно, а често пута и огромну штету. Тачно је да се надриписарство може прогонити једино за дело из § 120 зак. о адвокатима. Али у раду пискарача скоро се увек налази често критериум кривичног дела преваре. Како то пискарач чини из дана у дан, он врши превару у виду заната, предвиђену и кажњиву по § 337 крив. закона. Признајемо да би било преоштро рад пискарача подвести под прописе § 334 каз. зак., а још теже под прописе § 337 к. з., али је исто тако истина, да се законска санкција иротив иискарача мора иооштрити. Примера ради наводимо да је за увреду из § 247 III к. з. запрећена казна затвора до годину дана, док је за пискарача предвиђена казна затвора до два месеца и новчано 1.500 дин. Несразмера ових двеју зак. санкција пада у очи још више, кад се уоче штетне последици једног и другог дела. Да ли ће надлежни прихватити наше мишљење и пооштрити казнене санкције против надриписарства не зависи