Branič

Жрој 12

„Б Р А Н И Ч*

Страна 733

интересу (једино до воље њених првих акционара-оснивача стајало је да ли ће она постати или не: и у њеном оснивању гледајући само свој интерес, они су је и основали); нити она може да прописује општа правила која би важила за неодређени круг лица; најмање да врши и доноси акта власти. И друге су још одлике јавноправне личности: бесплатност у начелу бар), принудљивост и др. Све је то ипак далеко од новчаннх завода. Јер у какве односе ступају новчани заводи са својом клиентелом? Сигурно само у приватноправне (они поверилац-клиентела дужник; чист дакле облигациони и према томе приватноправни однос). 3) По нахођењу судова и зато, што без одобрења држ. власти новчани заводи не би могли функционисати. Новчани заводи без одобрења државних власти доиста не би могли ии постати ни опстати. Зато опет без одобрења те исте власти не би могла ни постати ни опстати ни једна обична пиљарница и ни једно обично торбарење (по Закону о радњама, између осталих, и за пиљарнице и за торбарење нужна је дозвола првостепене одн. другостепене управне власти). Из овога се јамачно не сме извести да су пиљарнице јавноправне личности, и да пиљари и торбари врше јавну службу. (Продавнице монополисаних артикала подлеже и највећој и најчешћој контроли држ. власти; зато оне ипак нису установе јавног карактера, још мање да врше јавну ■службу). 4) Најзад, како судови кажу, и зато што то захтева ^општи интерес. Да ли захтева општи интерес да се на овог или оног деликвента примени овај или онај законски пропис, — има да каже само законодавац. И законодавац је рекао да ће се § 319 к. з., као и сви други §§-и, применити тек и само тада, када се и ако се за ово стекну све законске претпоставке. И чим се на један одређени случај примени рецимо баш § 319 к. з., — сместа смо у присуству општег интереса. Јер свака примена сваког законског прописачини се у општем интересу. Сваки зак. пропис, па и § 319 к. з., вуче, у себи већ садржи општи интерес. Закон је генерални пропис који као такав зрачи на све стране, према свима, у интересу свију, — подједнако. Зато за његову примену не може бити места тражењу неког издвојеног општег интереса. Не може се од случаја до случаја врачати шта је то општи интерес, па тек онда крив. дело у питању подводити под овај или онај законски пропис. Још мање се подвођење крив. дела у питању под овај или онај пропис да правдати некаквим засебним општим интересима. — Примена овог или оног зак. прописа једино се правда садржином и заповешћу самог ироииса у литању. Зато је и наше мишљење, да се утаје извршене од бан-