Branič

Страна 744

„Б Р А Н И Ч"

Број 1?

еспапа, који се налази у новоотвореној радњи на име његоае женет пошто су испуњене и утврђене све законске претпоставке за могућност побијања: оџзтећење повериоца, намера оштећења, несазесност дужника и противника побијања који је знао и морао знати за околности на којима је заснован захтев за побијање, однос сродства између ових. непостојање неотварање стечајног поступка над дужником — §§ 1. 2, 3, 4, 8, 11, 12 и 13. Зак. о побијању правних дела изван стечаја. Овом истом тужбом тужила је и дужникову жену Н., јер је погодована наведеним правним делима дужниковим, а сем тога блиски је својак дужников - жена — §§ 4. и 11. Зак. о поб. прав. дела изван стечаја. Обоје тужених као противници побијања бране се, да тужени И. није продао своју трг. радњу да би оштетио своје повериоце, већ напротив да би купац радње повериоце туженог И. из оног времена измирио, пошто он — тужени И. иије био у могућности да их измири. Због тога није ни цену за радњу примио, те према томе није могао жени — туженој Н. отворити радњу сд цене за продату радњу. Штс се тиче преноса покретних ствари туженог И. на тужену Н., навели су, да ствар стоји друкчије. Те ствари, које је иначе тужени И. бис уступио 1906. г. повериоцу Панти за измирење свог дуга, купила је тужена Н. од Панте исте 1906. г. на тај начин, што је взмирила дуг свог мужа — туженог И. повериоцу Панти који је ове ствари по том њој уступио. У писмену од 16. априла 1931. г. тужени И. признао је само факат, да су ове ствари својина тужене Н. и да их је она донела у његову кућу као његова жена, а да он тим писменом није вршио никакав пренос покретних ствари на своју жену. После одржаног рочишта срески суд у К. решењем својим бр 9061 од 6. априла 1933. год. одбацио је тужбу као ненадлежном суду поднету. Разлози Суда гласе: „Суд је нашао да је тужбом тражено да се изврши поништај правног посла односно предаје радње чија је вредност 54.089 дин. и пренос кућевних ствари туженог на жену као и да тужилац има правз да се из тога наплати. Ценећи питање надлежности Суд је нашао: да како се тужбом тражи поништај правног посла чија је вредност 54.089 дин., то Суд налази да за расправу овог питања није надлежан, јер према § 5. Зак. о установ. срес. и окр. судова, срески су судови надлежни за расправу спорова чија вредност без споредних тражења не прелази вредност од 5.000 динара.'' По правном леку тужилачке стране, Б. Апелациони Суд примедбама својим од 16.-Х-1933. г. бр. 9773 поништио је поменуто решење среског суда са ових разлога : „Кад тужилачка Банка тражи поништај правног посла изложеног у акту тражења само за део који износи испод 5.000 динара а не целог правног посла, онда се надлежност суда има одредити према вредности овог дела, чији се поништај тражи, а не према вредности целог пом. правног посла. Па како је вредност мања од 5.000 динара, то је ирема § 5, Зак. о устрој. среских и окр. судова за извиђање и пресуђење спорног тражења надлежан тај Суд." Закон о побијању правних дела изван стечаја од 21. јануара 1931. год. још је у реткој примени на територији Касационог Суда у Бео граду, па је било од интереса изнети овај случај који се у пракси појавио. Питање, које је овде пракса поменутих судова различито решила, тиче се оцењивања једне претпоставке за судску надлежност, јер док је срески суд нашао, као што се види из горњег излагања, да се надлежност суда има одредити према укупној вредности побијаних правних дела дужникових, дотле је апелациони суд напротив стао на гледиште, да се надлежност суда има одредити према оној вредности спора, која је потребна за тужиочево намирење према захтеву у туж-