Branič

Број 12

„Б Р А Н И Ч"

Страна 767

ма, на посе кад се уважи да )е окривљеника било мање него бранитеља. Ови су много говорили: плгдоајеи појединаца трајали су и по пет сати Ипак претсједник сената није ни једног бранитеља прекидао или опомињао да буде краћи; сви су чланови сената сваког бранител,а слушали до свршетка једнако позорно као и на почетку. Независност и објективност суда очитовала се у томе, што су сви оправдани предлози бранитеља били уважени, без обзира на то да ли би се с њиховим проведењем имала открити каква службена тајна или ти предлози били неугодни ма коме. На претресу дошло је до јаснога изражаја и сасвим исправно схваћање суда о потпуној једнакости положаја државног тужиоца с положајем окривљеника и бранитеља т. ј. да су саи они с т р а н к е. Овако вођени процеси могу само да послуже угледу нашега судовања, не само у држави него и изван ње, јер такве процесе прати и иностранство. Такво вођење процеса ваља истаћи то више баш код београдскога суда, што је нови кривични поступак код њега и осталих србијанских судова тек три године у примјени пак се из тога види, како је већ на почетку добро схваћен и проађан. Др. Видан О. Благојевић адвокаг Питања екстрадиције лица умешаних у Марсељски атектат. Са Марсељским атентатом поставило је се у међународној јавности и у правничким круговима свију земаља питање издавања криваца умешаних директно или индиректно у овом атентату. Поново је истакнута т.зв. атентатска клаузула и њен значај, нарочито у односу на издавање Француској два несумњива кривца Анте Павелића и Еугена Кватерника, који су притворени по тражењу француских иследних власти на италијанској територији у Милану. Резултат је очекиван са великом пажњом, јер је цео предмет са захтевом за екстрадицију предат суду у Турину, који је најзад 23. новембра 1934. год. према саопштењима у П ол и т и ц и од 28. новембра 1934. год. и Правди од 5. децембра 1934. год., донео следеће решење:

„С обзиром да је ектрадиција регулисана италијанским кривичним закоником, конвенцијама и међународним узусима (члан 13. део први италијанског кривичног законика); „С обзиром да чланови други и тре« ћи уговора о екстрадицији од 12. маја 1870. године између италијанске државе и француске државе нису измењени ни укинути каснијим уговорима између високих уговарајућих страна и италијанским кривичним закоником и међународним узусима, па се према . томе имају применити у овом случају; . „С обзиром на поменути уговор, пошто је у члану 2. набројао лимитативно кривице за које се признаје екстрадиција између двеју држава и искључиво у члану 3. политичке крнвице (злочине и иступе политичке); „С обзиром да је, убиство Југословенског Краља Александра које се догодило у Марсељу 9. октобра 1934. године извршено из политичких разлога, те је шгетило политичке интересе југословенске државе, па према томе преставља политичку кривицу у смислу члана 8. § 2. италијанског кривичног закона; „С обзиром да је из истих разлога политичка кривица и убиство чијом је жртвом био Барту, министар спољннх послова Француске Републике; „С обзиром да се на основу горе наведеног члана 8. (последњи став) исто тако сматра као политичка кривица и обична кривица извршена делимично из политичких разлога, па према томе остале кривице извршене или покушане истом приликом противу генерала Жоржа и свих осталих жртава имају да се сматрају да су политичке природе; „С тога се на основу свега изложеног тражења екстрадиција не може извршити. „Разлози „Пошто је примљено на знање одрицање од рокова учињено од стране окривљених и њихових бранилаца на тражење Његове Екселенције генералног прокуратора Краљевског; „На основу члана 13. и члана 8. италијанског кривичног закона: члана 162. и следећих италијанског кривичног поступка, члан 3. уговора о екстрадицији од 12. маја 1870. године, иотврђеног краљевским указом од 13. јуна