Branič
62
,Б Р А Н И Ч*
а) жалба (рекурс) иде окружном или апелационом суду према томе дали је. одлука у првом степену донесена од среског или окружн:ог суда; б) против одлуке суда другог степена има места ревизијском рекурсу на касациони суд, ако је суд другог степена преиначио или укинуо одлуку првот степена и ако је одлука суда другог степена, којом се потврђује одлука суда првог степена у очитој противности с законом или са стањем списа или је ништавна (§ 15 вп.); в) новина ванпарничног позтупка јесте пропис § 16 вп. у циљу што веће заштите несвојевласиах лица а према којем може првостепени судија поднети списе на одлуку касиционом суду, ако му ее чини да би од одлуке суда другога степена могла наотати некакнадива штета за несвојевласно лице. На овај начин дата је по званично ј дужности могућност да се неправилне и неправедне одлуке другостепене власти на штету несво^јевласних лица исправе (види реферат Миливоја Перића у стснографским белешкама Народне Скупштине, књига III. страна 171). Нови ванпарнични поступак је на један праведан начин уредио питање трошкова ванпарвичног поатупка. Српико ванпарнично право није имало одредбу о трошковима и трошкове је подносило лице које их је чинило, без ојбзира дали је то лице криво за радн>е које еу те трошкове произвеле, или ни.је криво. По § 20 новот вп. међутим важи следеће правшкж Свака странка има да оно-еи трошкове судских радњи извршених у њезином интересу. Странка која је скривила какве трошкове неоенованим предлозима или грубом кривњом мора да их надоквади противној странци, ако ова то предлаже. У новом ванпарничном поступку, уколико' нема посебних наређења, сходно ће се примењивати прописи новог грпп. о достављању, надлежности. закључцима, доказима, пуномоћницима, сиромашком праву, поступку, усменој расправи, и о повраћају у пређашње стање. (§ 21 вл.). Други део: РАСПРАВА ЗАОСТАВШТИНЕ. Прописи Неспорних правила за Србију у пракси ау се показали као у суштини добри и могу задовољити данашње потребе па су стога у основи преузети у] нови Вп. и т|о нарочито са разлога правног континуитета. Али што се тиче појединих прописа за многе од њих се је укааала потреба, да буду измењени, уколико су се показали као нејасви и непотпуни. У §-у 19 Неспорних правила требало је изречно истаћи да ће суд по службевој дужности преузети расправу заоставштине ве само онда кад је званично извештен о* смрти неког лица, него и онда, кад му која атранка јави смртни случај и тражи покретање поступка (§ 32 Вп.). С обзиром на развитак међународнот приватаог права донео је нови Вп. у §§ 25—27 посебне норме о заоставштинама иностраваца .