Branič

.БРАНИЧ'

заједно са осталом брачном децом и имају са њима једнака права, што се тиче родитеља, а што се тиче даљих сродника ово позакоњење нема никакве важности. Дакле према свему овоме излази г да деца позакоњена на овај трећи начин имају законско наследно право према -својим родитељима до смислу тагаке 3. § 134. у вези. § 409. гр. зак. Противно гледиште заступају наши угледни правници, г. г. др. Драгољуб Аранђеловић у својој расправи Позакоњење детета милошћу владаочевом (у правном архиву књига 16 број 4 .)ј и др. Лазар Марковић, у своме кратком коментару грађанског законика код § 409. Главна аргументација г. Аранђеловића је у томе, што ни по аустријском праву које је за наше право изнорно таква деца немају то право према сродницима својих родитеља.Али по аустријском праву у смислу § 162., таква деца имају то, право бар према својим родитељима на коме гледишту стојс и коментарнсти: Рушнов, Посиловић, Шт|убенраух, Пфаф и 'други. Друго гледиште, противно овоме заступају, Андра Ђорђевић у своме одличном делу Наследко прево од 1910. године каси и наш угледни научиик цивилиста г. Живојин Перић у| своме делу Наследно право, штампано као рукопис. У овоме се смислу изразио и коментарист нашег грађанског законика Димитрије Матић (види објашњење грађ. зак. 1851. г. страна 556). Иако се у главном;ови последњи аутори слажу т.ј. да и ова деца имају законско право наслеђа, ипак између њих има извесних разлика у иогледу обима тога права. Тако, Андра Ђорђевић сматра, да ова децз. имају потпуна права као и она позакоњена на друга два начина, То без резерве заступа и Димитрије Матић. Међутим г. Перић,. по нашем мишљењу сасвим умесно сматра, да та деца! имају законско право само према својим родитељима а према осталим: сродницима не. Ипак и г. Перић узима, да тако позакоњена деца имају право и на закони део мао' и остала брачна деца позакониоца. Има још једно врло важно питање што кзе тиче ванбрачне деце а то је, да ли и саме матере могу позаконити своју ванбрачну децу. У томе смислу^има и једна начелна одлука Касационог суда, по којој то може бити. Ми смо противног мишљења. Кад се детаљније расмотре одредбе нашег брачног законодавства, одмах. што пада у очи је1сте то да је се њима ишло на то да се породица. што је могуће више очува као једна од најважнијих друштвених. установа, пошЗД она чини темељ у државној и националној организацији. Отуда, по нашем законодавству не постоји ни у колико фаворизирање конкубината који је у осталом и казном угрожен по кривичном законику. Са свих ових разлога законодавац ставља и ванбрачну децу у један нарочити правни положај који није ни мало завидан у сравњењу са брачном децом. Постављајућиванбрагану децу у тежак положај, законодавац је хтео .једним пок средним пуТем да што више ограничи ванбрачне заједнице у корист породице. Брачма заједница, породица јесте .један моћан факпор у подизању и образовању вационалне и привредне снаге. Заснована осим тога, на презумираној љубави породичних чланова, родитеља и деце, она је заснована још и на једном вишем