Branič

ПРАВНИ ПОЛОЖАЈ ВАНБРАЧНЕ ДЕЦЕ 49

Не треба заборавити ни то, да у данашњем демократско.м друштву поотоје разне унутарње силе, које су већ по Оамој природи ствари деструктивне с погледом на друштво, пошио је модерна демократија још и данас астала добрим делом ивдивидуалистичка, и ако не у оном обиму како се она схватала у 18. и почетком 19. века. Но- ипак зато индивидуализам осТао је још једнако њено главиа обележје, Отуда у демократијама ста1лна борба између либералних и консервашвних тежњи. Либералне будући иидивидуалистичке, иду на штету одржања заједнице, и да није поред њих и консервативних тежњи које у извесном смислу делују, модерно демократско друштво не би било дугога века. За свој опст/анак оно много дугује баш консервативним снагама које с времена на време више или мање, ублажавају његов претерани индивидуализам. Тачност овога се нарачито јасио показала после рата, јер еу еве новоетворене државе а и велика већина старих, ујнеле у своје уотаве нарочите соци]ално-економоке одредбе, за које ранији устави нису знали. Тако је поступио и наш уставотворац када је у низу таквих одредаба прописао у чл. 28. да брак стоји под зашпитом државе, схватајући га као што се види контра индивидуалистичким назорима, као једну важну друштвену установу. И зато данашње законодавство' није више претежно ицдивидуалистичко, већ се напротив сно развија све више у смислу социјално ^М'. Оно на тај начин показује све више једну тежњу за одржањем друштва као таквог. Најбољи нам пример пружа за, ово инвалидско законодавство, привредно, радиичко, санитетско и др., па је несумњиво да се у овоме смислу ствара и модерно породично' законодавство нарочито оно! из последње четврти 19. века. Најновија брачнонпородична законодавства као што су немачко и шва.јцарско, завела су такве одредбе које несумњиво иду у прилог одржању и јачању породице напуштајући старо иадивидуалистичко гледиште Римскога права. Ова се тежња још више испољила сада пасле рата, јер је утврђено 1 и то на несумњив начин, да .је услед општег моралног пада који је светски рат изазвао, солидн-ост брачних и породичних односа почела да попушта. На ово су обратиле варочиту пажњу новостворене послератне државе, схва1ајући од колике је важности брак односно породица по државну и друшгвену заједницу. Такав је случај са нашом државом, Чехословачком, Пољско-м, Румунијом, Аустријом и другима. Кад се све ово има на уму, и кад саме матере увиде да се штете од ванбрачног односа могу донекле лако изгладити на један доста брз и лак начин и то иницијатцвом са њихове стране, онда је умесно, са разлогом иретпоставити, да ли би овакве мере ишле у прилог конкубинатима а на штету породице. Овом приликом додајемо и то, да овај трећи начин позакоњења, који се у садањем праву задржао више по традицији, не треба уносити у пројекат општег грађанаког законика за нашу државу, а то' би у асталом било и у сагласности са одредбама Устава. То би био још један од начина да се установа брака што више учврсти. Не треба заборавити, да је најбољи познавалац античке историје Риб1е1 с! Сои1ап§ез рекао, да је пропадању римског друшгва претходио распад римске породице.