Branič

БРАНИЧ Год. XXIII Београд, мај 1935. Број 5

Др. Драг. Аранђеловик, проф. Университета — Београд ПРИНЦИПИ ДРЖАВНОГ УРЕЂЕЊА У СКОРОЈ ПРОШЛОСТИ Ш САДАШЊОСТИ Ми живимо у тешком времеиу када сваки појединац, па и читави друштвени редови, имају своје муке и невоље. Сваки је забринут и за садашњост и за будућност. Сиро1тињу даве иезгоде и бриге за хлеб насушни и одржање живота, које свакога даиа постаје све теже. Али и имућнији иародии слојеви са зебшом посматр.ауу како им се приходи скоро свакога дана амањују, како иастаЈу све веће тешкоће да се штогод заради а нарочито да се за старост и по|том1с!тво сачува оно што 1 се, често у дуго1м низу година и напорним трудом, стекло. У овако тешмом стању очи се .стално упиру у државу и од ње се очекује спас... Од ње се тражи да створи незапосланима посла и омогући им пристојјну зараду, да обезбеди отечену им!овину и симогући стварање нове, да смањи порезе и друге дажбине и опет да омогући правилно функционисање државних власти, једно^м речи 'да у пуиом о(б«му остварује државне задатке, чије С1е испуњење од једне модерне државе тражи. Збот тога се мисаони људи све више ивтересују д р ж а в о м, најмоћнијом организацијо.м у друштву; испитују се системи државнога уређења и гражи се оно1 најбоље ко]е ће моћи спасти свет од недаћа које су га пригисле. Људи постају свесни да су и разна државна уређења плод људскога ума и да од људи зависи да утврде које државно уређење иајбоље одговара потребама једнога народа. При томе се баца поглед и у прошлост и њу исшитујући долази се до сазнања, да се из ранијих државних урсђења много што шта пренода у садашњо>ст и да извеше т е а р и ј е о државном уређењу, које се сада модерним сматрају, имају свота корена у прошлости тако да се и у том погледу потврђује она стара изрека да у опште узевши „ничега новога у свету нема"... Да бих дакле могао одговорити на питање: ко'је је државно уређењу данас за нашу државу, по моме мишљењу, најбоље, мора се у најкраћим потезима изложити како је било државно уређење у европским државама у најближој прошлостн и како је у садашњоеги. 1 ) Ј ) Читајући недавно изашлу одличну књигу пређашњег професора минхенског универзитета, сада избеглице из Немачке, Иашакку-а, 51аа1$1уреп Лег Ое^ептаг^, 5(. Оа11еп, 1934, коју вреди прочитати, приказаћу у следећим редовима главну садржину ове поучне књиге. РазмипЈљајући о њој дошао сам на мисао да јој додам своја гледишта о нашим приликама и реформама, које би се у нашем државном уређењу имале извести. При томе сам се обазрео и на нове уставе аустријски (од 1 маја 1934) и поргугалски (од 19 марта 1934) који су, нарочито овај последњи, врло интересантни н за друге земље поучни...