Branič

208

,Б Р А Н И Ч"

I. Почнимо са државама просвећеног апоолутизма. Узмимо!. као типичне, у обзир Француту Луја XIV, XV, XVI, Пруску Фридриха Великог и његових порледника, Аустрију Јо1с|ифа II, па, у извееној мери, и малу Србију кнеза Алекаандра Карађорђевића и киеза Мнхаила. Држава просвећенога апсолутизма карактерише се опширношћу државних задатака и државно>м с и л о м, државН01М моћи. Нема области социјалтог живота, у који се држава не би мешала. Држава се старала о спољно«ј безбедности и о о|држању реда у земљи, о стварању и заштити права', о јавном благастању на привредно-м, друштвеном и културном пољу. У Старање државно долазио је и религиозни живот, бар колимо) је имао везе са јавношћу и ту се манифесшовао. Целокупна државна делатност сматранза је као целина; није се знало за разлику између владе и управе. Политика се водила само на државним врховима а све оСтало било је чиспо 1 стварно решавање државних задата!ка. За овакав систем био је потребан један строго це'нтралистички апарат, изграђен на хијерархијским принципима, који ее покреће иа рад из једнога средишта и на Шји се с поштовањем гледа. Тако је била створена модерна оргаИизација власти. Све приватне власти обласних и земљишНих гоеподара биле су укинуте, самоуправе у месно1М1, региоиадном, професионалНом односу, с обзиром иа рођење и порекло:, нестале су, једна једииа воља била је мародавна у целој држави. Ка01 последица оваквог схватања променио се био! из оенова и положај појединих индивидуа у држави. Укидајући свако посредништво, створан је био непосредни одношај између државног поглавара и укупности хвију стаиовника у, држави. У то време постао је први пут појам „државне припадности." Према т1о(ме појединац је поетао 1 тајко „аТо)м државнога тела," Овај пак непосредни одиос између индивидуе и државне власт!и био је однос потчињавања индивидуе под државИу управу као о б ј е к т Службене делатности. При Т01ме замишљена је државна управа као снабдевена евима знањима и споеобностима, потребним за управљање. „Свезнајућа" влаСг стојала је према „ограниченом подан1ичк!ом уму." Као атрибути државе тражило се да је држав а з а с в е иадлежна, д а ј е евемоћна, с в е з н а ј у ћ а. Другим речима настало је обожавање д р ж а в е. Ова својства била су оличена у чсвеку, који је стајао на врху државе, отуда: божансмо Ведичанство владаоца. Идејно од њега је потицала сва држагана влает. То је био систем владалачког апсолутизма. У пракси свакидашњег живота тај је сисгем значио! безусловно потчињавање државним властима, које имају све да регулишу; то је онда полици јска држава. Али овај систем државеога уређења није био само 1 апсолутизам непо просвећеии апсолутизам, што је имало врло великог значаја. Јер тиме што је то био просвећени апсолутизам хгело се указати на начин, на који се имала вршити неограничена државиа моћ над људима. Све је т р е б а л 01 радитиу к_ор и с т и н а о р ећ у љ у д и, н е у корист о н и х к о ј и