Branič

ОСНОВ ПРАВА НАСЛЕЂА

241

При његовом одређивању потребно је руЈадводити се разлозима коЈи оправдавају институцију наслеђа, т. ј. њеним добрим странама. Отуда мислимо да се 01вај круг лица ггреба да сведе на све потомке декујус;ове а од предака и побочних сродника дошли би само оии из прве линије (првог молена|), док би даљи, и само претци у дирекгшо'] линији, били позвани на наслеђе једино ако су били на терету умрло^га лица за време његовог живогга, но ни у очвом случају они не би на добрима добили право своаине, већ само право уживања!. На тај би мачин институција наслеђа задржала своје добре стране: пружа могућноет родитељима да, у случају неспособности за рад и привређивање, пруже својој деци потребна средства за живот; омогућава очување извесних добара која претстављају успомене Једне породице и као такве су од интереса за читав низ генерација; врши компензацију за услуге које могући наследници чине или би били дужни да чине према с1е сиЈих-у (на пр. § 119 српског грађанс1ког законика). 30 ) С .друге стране рђаве би особине биле отклоњене или умањене, јер би број иаслеђа иоја би припадаша држави постајао већи, а то је сасвим разумљиво с: обзиром на проширење дужности државе и њену супституцију породици. То би у осталом одговарало! и новој, ужој форми породице која се свакога дана ствара као неизбежна последица промене животних односа. Док је аустриски грађански законик у своме ссновном тексту допуштао неограничен круг сродника који могу бити позвати на наслеђе (њему је следовао и српски грађански законодавац; в. Д-р, Драгољуб Аранђеловић: Наследно право; Андра Ђорђевић: Наследно право; Д-р Лазар Марковић: Наследно ираво), ратне су новеле поставиле у овом погледу знатна ограничења (в. §§ 730—754). Југословенски је законодавац отишао и даље у овом ограничењу и предвиђа у Предоснови грађанског законика наслеђе закључно са четвртом линијом, § 723: „У прву линију спадају они, који од оставиоца као свога родоначелника происходе, наиме његова деца и њихови потомци. „У другу линију спадају отац и мати оставиоца с онима, који од оца и матере происходе, наиме његова браћа и сестре и њихови потомци. „У трећу линију спадају дедови и бабе оставиоца са браћом и сестрама родитеља и њиховим потомцима. „Од четврте линије позвани су на наслеђивања само прадедови и прабабе оставиоца. „На ове четири линије брачнога сродства ограничава се право законског наслеђивања". Да напоменемо да је у Француској законом од 31 децембра 1917, наслеђе сведено на сроднике до шестог степена. В. 1 уоп Ве531б: пе 1а ИтИаПоп Ае 1а зиссеззИзИИе еп И§пе со11а1ега1е, Тишз, 1934. 30 ) Совјетско право иде још и даље и своди овај круг, т. ј. круг лица која могу бити позвата на наслеђе, само на потомке и брачног друга декујуса, а који се накнадо проширује и на лица која су неспособна да раде а била су на терету чекујусу најмање годину дана пре његове смрти, а то без обзира да ли су лица у питању сродници или не — § 418 грађанског законика. Овакав узан круг је сасвим разумљив с обзиром на систем који постоји у Русији, а који, као што је то рекао познати професор Лионског универзитета г. ЕсЈоиагс! 1.атћег1, показује перспективе нашега капиталистичког права исто онако као што је законодавно дело Француске револуције пружало немачким и енглеским правницима при крају осамнаестога века, перспективе еволуције кроз коју су имала да прођу њихова национална права у току деветнаестога века. Он је, по речима г. 1^атћег1-а, мађиско огледало — чаша воде Јозерћ Ва1като — у коме извежбано око правнога историчара већ види да се оцртавају основне црте новог правног система на коме иду сви народи данашње међународне заједнице, бржим или споријим темпом, под неодољивим утицајем свуда истих сила друштвеног преображаја {1а р1асе <1ез соЛез гиззез с!апз 1а јиг1зргис1епсе сотрагаШе, р. 45).