Branič

СУДСКА ПРАКСА

303

гове кривичног дела, то може довести дотле, да се истрага осујети или отежа, да се дакле осујети или отежа припрема доказног материјала, који би одвео махеријалној истини и правилној примени материјалног кривичног права. А рпоп се никада незна дали ће истрага заиста бити осујећена или отежана. Но, на основу логичне процене ситуације, може се створити хипотетичан закључак, да ће истрага бити осујећена или отежана. Циљ поступка био би изгубљен ако се превентивним средствима не би спречило ово ометање истраге, које се на основу логичне процене ситуације са разлогом очекује. Законодавац допушта притвор истражни затвор — као превентивно средство за заштиту циља поступка. Но доследан принципу заштите личне слободе, законодавац поставља строге услове .лишења слободе па ма то било и ради заштите и осигурања успеха истраге. Први услов за превентивно лишење слободе на основу т. 3. § 113. кп. је, да код судије настане логички исправно веровање, основана бојазан, да ће истрага бити осујећена или отежана. Но, није довољно да ово судијско мишљење ова основана бојазан, настане из ма којих разлога тј. на основу ма каквих објективних околности, које су независне од воље и дела окривљенога. Опасност за правилан ток истраге, која, независно од воље и дела окривљенога, постоји услед самога факта, што се окривљени налази на слободи — није услов за превентивно лишење слободе на осн. т. 3. § 113. кп. Ако само површно прегледамо текст прописа из т. 3. § 113. кп., предњи закључак намеће се као неизбежан. За примену т. 3. § 113. кп. потребна је основана бојазан, да ће баш окривљени истрагу осујетити или отежати тиме, што настоји утицати на сведоке, вештаке и саучеснике или тиме што настоји уништити трагове кривичног дела. Дакле, очигледно је потребно активно деловање окривљенога. Ако би истрага била угрожена само пасивним утицајем окривљенога, само на пр. тим фактом што је он на слободи и својим ауторитетом делује на држање сведока, вештака и других фактора у истрази, то не би био услов за примену т. 3. § 113. кп. Опасност за правилан ток истраге, која мора бити у каузалној вези са делањем окривљенога, треба да буде логички ирептостављена — треба да постоји основана бојазан од опасности за правилан ток истраге. Питање је сада, да ли деловање окривљенога, које је потребно као узрок претпостављене опасности, може да буде шакође само претиосшављено, веровашно, будуће или мора да буде већ манифесшовано или иознато ? Је ли довољно, ако се са разлогом може очекивати, да ће окривљени у будућности настојати да утиче на сведоке, вештаке и саучеснике, односно да ће настојати, да уништи трагове кривичног дела — или је потребно да се ово настојање већ догодило? На овом питању ствара се противречна пракса. По једнима довол>но је ако се основана бојазан, да ће истрага бити осујећена или отежана, оснива на претпоставци да окривљени настоји односно да ће настојати, да утиче на сведоке, вештаке и саучеснике, да настоји односно да ће настојати да уништи трагове кривичног дела. По другима, пак, ова основана бојазан, да ће истрага бити осујећена или отежана, мора се оснивати на претпоставци да окривљени настоји или да ће у будућности настојати да утиче на сведоке и т. д. већ на чињеници да он сшварно насшоји ушицати на сведоке, вештаке, и т. д. По првима довољно је, ако се са основом може очекивати, по другима потребно је, да је већ настало и да је доказано настојање окривљенога, да утиче на сведоке, вештаке, саучеснике односно, да је већ настало и да је доказано његово настојање, да уништи трагове кривичног дела. Исправним тумачењем прописа из т. 3. § 113 кп. треба оправдати једно или друго становиште судске праксе. Употребићемо обадва позната метода тумачења права. По методи граматичког тумачења смисао нејасних прописа налази се по значењу речи, по њиховом месту у реченици, по међусобном односу и граматичком значењу реченица. Мисао изражена у т. 3. § 113. кп. граматички представља једну сложену реченицу —" ... да ће истрагу осујетити или отежати (главна), тиме што настоји утицати на сведоке, вештаке и т. д " (подређена). Друга, подређена реченица је каузална, јер изражава једно стање, које се јавља као узрок стања, што га изражава главна реченица. Да ли нам ово омогућује решење проблема ? Не сасвим, узрок се јавља пре последице, али и једна и друга појава могу наступити у будућности. Међутим, узрок може бити у садашњости, да последица наступи тек у будућности. Ова истина значи нешто за наш проблем. Сад знамо, да по међусобном односу реченица не искључује се схватање, које као услов примене т. 3. § 113. кп. тражи, да се већ догодило настојање окривље-