Branič

416

.БРАНИЧ*

ционог суда у Београду у погледу обезбеђивања законског заложног права на стварима унесеним од кирајџија (туес!а е! Ша1а, § 686 срп. Гз.). Да је извршна власт у рукама самих судија, лорабодавци (кућевласници) не би ни имали макакав повод за јадиковање. Па кад је извршна власт издвојена од судске власти, то је недостатку о коме је реч, пронађен лек посредством т. зв. пројекције 15 ) чију потребност односно оправданост ми уосталом не би хтели порицати, али је јасно или у најмању руку врло спорно да ли је то тумачење само ргае^ег или чак соп!га 1е§ет. 5есипс1ит 1е^ет без сумње оно није. Затим има и један не мали број спорних питања око надлежности при дозвољавању као и при провођењу извршних радња које ваља предузети на основу правноснажног отказа односно на основу правноснажне пресуде којом се наређује предаја или пријем порабног предмета, Једном речи, ако је извршна власт издвојена од судске власти, сукоби између редовних судова и извршних зласти неминовни су. Поглавље за себе сачињава питање да ли су органи политичке управе уопште кадри да врше судску извршну власт, пошто нови грађанско-парнични систем са својим разгранатим и нелаким прописима често потсећа на прецизиону механику за коју су као „извршни комесари" потребни одабрани процесуалисти са великом праксом, дакле судије старијег ранга који су се по начелу селекције својим радом показали као најспособнији. Најзад треба да истакнемо да наша целокупна грађанско-парнична реформа почива на начелу да редовни судови сами врше своју извршну власт, па је у нашим специјалним грађанско-парничним законима, како у Стз. тако и у Ип., напуштено гледиште да судско извршивање спада у општу управу, а не у грађански поступак. Правна несигурност у области извршног права после ступања на снагу Грпп. ниуколико није мања од раније правне несигурности. Стога су скоро доношење Уводног закона за Ип. као и стављање на снагу целокупног Ип. на територији целе државе најхитнији задаци наше грађанско-парничне реформе која без тога остаје торзо, па и хронични узрок сталним губицима баш оних парничара који су у праву, па им законодавац ипак одриче обе,ћану помоћ.

15 ) Вид. Одлуку Касационог суда у Београду од 28. марта 1934. год., Бр. II 76. донесену на основу § 104 Кп. по којој су за одлуку по трзжењу извршења пописа ствари у закупном добру у смислу § 686 срп. Гз. надлежне власти опште управе пошто оне по Ип. и даље треба да врше извршења по судским одлукама, према Глави XVIII Гсп. која је још у важности.