Branič

418

„Б Р А Н И Ч

прописане строге казне. У чл. 133. Оег. ОгсЗ. била је прописана казна за побачај и ту је усвојено гледиште канонскога права, т.ј. прави се разлика између оживотворенога и неоживотворенога плода. За вршење побачаја кажњава се смрћу, ако се радило о живом плоду, а ако се радило о мртвом, питало се за савет правнике (Лист, Немачко казнено право, II. § 94). СопзШпио СпттаПз СагоНпа предвиђала је тешке казне за вршење побачаја разликујући при томе живи плод од неживога. У закону Јосипа II. (1784) кажњавало се жену за вршење побачаја без обзира какови су је мотиви водили да изврши то дело. Почетком 19. столећа кажњавање побачаја, нарочито долознога, узима све већег маха. Модерни век је пак изменио ситуацију утолико, што се почело тражити дозволу абортуса, испрвг бојажљиво, доцније у све већој мери. Већ у време пројекта аустријскога закона од 1910. г. и других пројеката, који су данас закони, тражило се енергично, да покушај абортуса не буде кажњив. Доцније се тражило да и побачај као свршено дело не буде кажњив, нарочито када жена остане трудна услед неког злочиначког деловања. (Видети: Форел, Е. Лист и др.). Ауг. Радбрух у својој брошури: Оеђиг1зћШе ипс! 51га{гесМ тражи да се дозволи аћогћлб агкПсЈаћз с два разлога: 1) ако побачај треба кажњавати из популационистичких разлога, онда би било сасма логично да се кажњава и свако запречавање концепције; 2) ако у хиљадама случајева буде закон повређен, а да за то никога не стигне казна, то ће неповољно деловати на правни осећај народа, а биће и узрок уценама (Егргеззип^). У Швајцарској су извесни кантони (н. пр. бернски) предлагали, да се не кажњава за долозни абортус, али су ти предлози били одбачени. У америчким земљама, надаље у Турској и Јапану кажњава се за вршење побачаја само треће лице, а никада не мати, услед чега су тамо побачаји чести, нарочито незаконите деце. У кини побачајни је кажњив. Занимљиво је, да на Формози жене не смију рађати децу пре 35 године, па се према томе до тих година просто врше побачаји. У Совјетској Русији декретом Људскога комесаријата из 1920. г. дозвољено је вршење побачаја уз следеће услове: да се побачај врши бесплатно, од стране лекара, оперативним путем и у болници. 1924. г. установљена је нарочита комисија, чије је одобрење потребно за вршење побачаја, а колико је из праксе познато, те су комисије давале одобрења прилично широкогрудно. Како за деловање лекара уопште, тако и за вршење и оправдање перфорације напосе постоје у правној науци више теорија,, које ћемо овде у кратким потезима приказати. ЈапоиН (1Је5ег КаЈзегзсћпШ ипс! Рег^огаНоп, НеМеЊег^ 1934) даје једно објашњење више занимљиво него уверљиво и тачно. По његовом мишљењу постоји између жене која се подаје мушкарцу и државе 1асие склопљен уговор т. зв. 1Је{егип§5Уег1га§, по коме се жена обавезала прибављати држави децу. У случају да се том приликом појави опасност за живот или здравље жене, а та се опасност даде уклонити, жена има права да одобри лекару извршење перфорације и на тај начин спасе себе односно