Branič

СУДСКА ПРАКСА

437

права, које му је на самовласан начин одузето из својине а уз то се и само налази у делу са.мовлашћа у погледу односног имов. добра према лицу, које га је лишило тог права, остварујући тим начином неко своје имов. право, не може се то лице позивати на звштиту свог права, када и оно само чини истоветно дело, пошто је и само тим путем самовласно прибавило и остварило то право чију заштиту од суда захтеаа и тако проузроковало да му се на самовлашће самовлашћем одговори. У том случају ће суд одбацити пресудом кривичну пријаву, а прив. учесника упутиће на грађ. парницу, да тим путем тражи накнаду штете. ако налази да је има т. ј. да му је од стране У. таква штета учињена услед неизвршења уговора. Љубомир Н. Милојковић суд. приправник — Земун. Јгдан случај примене саецијалног закона у сшечају или законска иривилегија Државне Хтотекарне Банке. По предмету стецишне масе М. П. трг. из Београда Државна Хипотекарна Банка актом својим Бр. 54539/33 тражила је од Трговачког Суда у Београду да опозове своју одлуку М. Бр. 844/33. г., која је донета одмах после отварања стечаја, а по којој је наређено да све приходе од дужниковог непокретног имања, оптерећеног њеном интабулацијом, има прибирати управитељ стечаја а не Државна Хипотекарна Банка, Ово своје тражење засновала је на члану 62. зак. о уређењу Управе Фондова и §. 11. у в. §. 47. стечајног закона. За овим је Трговачки Суд решењем својим М. Бр, 9903/33. одбио Државну Хипотекарну Банку од тражења да она и даље прибира приходе од имања стец. дужника и те приходе према горњој одлуци суда има прибирати управитељ стечаја од дана отварања па до окончања стечаја. Али по благовремено изјављеном рекурсу Државне Хипотекарне Банке Апелациони Суд решењем својим Бр. 10081/33 поништио је горње решење Трговачког Суда са разлога: „По чл. 54. закона о уређењу Управе Фондова, Државна Хипотекарна Банка има права да од свог неуредног дужника одузме управу над заложеним имањем. Међутим према чл. 62. истога закона имање дужника који падне под стечај, а на којем постоји интабулација банчина, не улази у стец. масу нити се на њега односе прописи закона о стечају, него се расправљају по одредбама овога закона. Како пак ови прописи о уређењу Управе Фондова нису изрично дерогирани законом о стечају, они онда то нису ни по томе, што је он специјалан закон, те се према томе за конкретан случај имају применити његови прописи а не прописи закона о стечају, као општег закона. Према томе суд није могао својим ожалбеним решењем одузети право Држ. Хип. Банци прибирања прихода са имовине стец. дужника и истим пренети то право на управитеља стечаја, пошто је Држ. Хип. Банка овлашћена по напред цитираним законским прописима свога закона о уређењу као специјалног закона, да сама врши прибирање прихода ради намирења свога потраживања до висине истог, па чак и да имање свога дужника који падне под стечај изложи продаји, с тим да више од добивене суме пошаље суду — чл. 62 од. 2. закона о уређењу Управе Фондова." На ово решење Апелационог Суда изјавио је рекурс управитељ стечаја па је Касациони Суд решењем својим од 30.Х1, 1933. г. Бр. 8435 оснажио исто решење Апелационога Суда. Потом је Трговачки Суд по примедбама Апелационог Суда донео своје решење М. Бр. 13518/33. г. којим је одобрио да приходе — кирију од имања стец. душника М. П. трг. овд. на коме постоји интабулација Државне Хипот. Банке, има прибирати Држ. Хип. Банка и за време трајања стец. поступка. Ово своје решење базирао је на разлозима поменутим у решењу Апелационог Суда и на прописима чл. 54. и 62. зак. о уређ. Управе Фондова. На ово решење Трговачког Суда изјавио Је рекурс управитељ стечаја на Београдски Апелациони Суд. Исти је рекурс одбацио као неоснован а нападнуто решење потврдио својим закључком од 23. III. 1934. г. Пл. 11/34. са разлога: „Не стоји разлог наведен у рекурсу управитеља стечаја: да је Држ. Хип. Банка дужна прво да изложи продаји интабулисано имање за наплату свога потраживања сходно наређењу чл. 62. закона о уређ. Управе Фондова, па да тек у случају да из постигнуте продајне цене своје потраживање у целости не може да намири има права према чл. 54. зак. о уређ. Управе Фондова да прибира