Branič

Год. XXIII

БРАНИЧ

Београд, новембар 1935.

Број 11.

Др. Борислав Т. Благојевић — Београд. ПОЈАМ ПРАВА* У СИСТЕМУ ПРОФЕСОРА Г. Др. ЂОРЂА ТАСИЋА Идеја права од свога почетка, од свога основног, рудименталног облика, преко свих временских збивања и појава, све до облика у коме се она у најновије доба, а посебно у данашњици, јављала и јавља, била је предмет различитих схватања која су долазила као њено научно посматрање, разуме се, и ако се то врло често па чак и одлучно негира, увек и свуда са пиедестала времена у коме се врши посматрање и у оквиру прилика које у друштву посматрача дејствују. Тако је право добијало своју научну обраду, у оквиру правне науке, обојено временски и просторно, обојено, бар у колико је у питању стварно посматрање правно-релевантних чињеница а не априорно и често фантастично понављање, што у ствари и не долази у појам научно-правног схватања, чињеницама и идејама периода, са већим или мањим, позитивним (т. ј. у напред) или негативним (т. ј. у назад) одступањима у односу на посматрача т.ј. у односу на лице које ствара, формулише или само кроји систем права свога времена у односу, дакле, на лице које позитивно-научно (јер научно, мислимо, може бити само оно посматрање, па ма у којој области друштвеног збивања вршили испитивања, ма у коме правцу и ма у којој ширини посматрали појаве, које је позитивно, т. ј. које се оснива на фактичким околностима момента посматрања) обрађује право. Када се има у виду ова релативност нрава, а она је одблесак опште релативности чињеничних односа у друштвеном поретку историски посматраком, онда су разумљиви и различити позитивни или научно-теориски (социолошки, правни у ужем смислу и филозофски) системи који су се у току историје смењивали или сукобљавали међу собом, изражавајући у области правне науке тачност идеје релативитета права и правних схватања и то како идеје релативитета у низу укупнога збивања тако и идеје

Примедба Уредништава. Пуштамо у нашем часопису ову студију нашег младог сарадника г. Др.Борислава Т. Благојевића написану са свима потребнимобзирима и пажњом које уживају сви написи и дела нашег уваженог сарадника проф. г. Тасића. Остављајући одговорност г. Благојевићу за његове закључке верујемо да ће и г. Тасић исте исправити, објаснити или допунити у колнко то нађе за потребно. * Поводом књиге професора г. Бг. Ђорђа Тасића : Увод у правне науке Енциклоаедија права, Београд, 1933—1935, стр. 332.