Branič

ПРОБЛЕМ АКЦЕСОРНЕПРИРОДЕ САУЧЕШЋА

573

заправо иишта". Наш к. з. води рачуна о учиниоцу односно кривцу и у целом низу прописа бави се и истиче његов карактер, злочиначку вољу, мотиве, који су га навели на дело, па малолетност и друге околности и о њима води нарочитога рачуна (в. §§ 28., 44., 70., 75. и ост) (19). Из самога наслова главе друге к. з. који носи назив кривично дело и учинилац не може се никако закључивати, да је наш к. з. усвојио трипартицију као нови систем. Он је тим насловом изгледа само хтео истаћи велики значај проучавања кривца, а све то у духу идеја антрополошке, позитивне и социјолошке школе, а које истицање нема никакове везе са трипартицијом као системом (20). Аутор (потпуно у складу са Др. Живановићем) на много места погрешно и произвољно тумачи прописе нашег к. з. да би само доказао у што већој мери, како је наш к. з. усвојио трипартицију. По његовом односно по мишљењу Др. Живановића (21) наш је кривични законик тобоже усвојио гледиште трипартиције у § 33. у погледу положаја драговољног одустанка од покушаја (стр. 115.), јер да у случају § 33. к. з. „не постоји кривац, а да кривично дело и даље постоји, па слетствено и саучесници као кривци биће кажњени (аргуменат из израза „учинилац се неће казнити") (22). Драговољни одустанак искључује дакле кривца у покушају. Али како покушано кривично дело и даље постоји, саучесници ће бити кривично одговорни. У ствари израз „учинилац" тумачити овде аг§. а соп1гапо никако није могуће, осим ако хоћемо да дођемо до апсурдних закључака. Наш кривични законик тим је изразом обухватио како учиниоца у ужем смислу тако и помагача и потстрекача (саучеснике), које не мора увек истицати, јер је појам саучесника одредио у тач. 5. § 34. Када би се дакле могло у § 33. к. з. аг§. а сопЈгапо тумачити да под изразом учинилац нису обухваћени и саучесници, како то хоће аутор, онда би било логично и на своме месту, да се тај израз и у свима осталим §§-има, или барем онима који долазе пре § 33. тумаче једнако. А тада би смо добили, да се ни ст. II. § 2. к. з. не може применити на саучеенике, јер он каже да се мере безбедности могу применити на учиниоца по новом закону, ако овај по њему и не би био осуђен на казну, исто тако и §§ 5.—7., 8., 10., 11. и остали. Не може се рећи ни на основу § 34. к. з. да је наш кривични законик усвојио акпесорну природу саучешћа. Ми налазимо, да ]е наш кривични законик сватио саучешће као самостално кривично дело, што закључујемо из § 34. ст. 1. и 2. (23). Што се тиче самих пројеката нашег кривичнога законика, они су и један

19 ) в. детаљније у Маклецова, Учиниочева личност у југословенском кривичном праву, Правосуђе, 1933. стр. 531. 20 ) в. о томе: Живановић. Коментар к. з. стр. 23 Доленц, Коментар § 15., Чубииски, Коменгар, 1934. стр. 51. 21 ) Др. ЖивановиЋ, Коментар, 1930., § 33. 22 ) § 33. к. з. гласи: За покушај се учиналац неће казнити, ако је драговољно одустао од иззршења или ако је дрнговољно отклонио последицу која би ластупила са извршеним кривичним делом пре него што је сазнао, да је шегово дело откривено. 23 ) § 31. к. з. став 2. и 3. гласе: Ко другог умишљено наведе или потстрек,ие да учини кризично дело, казниће се као да га је сам учинио.