Branič

578

.БРАНИЧ'

рати Химну, свирачи су били увређени, што се њима, „уметницима" поставља таково питање. Са поносом су одговорили, да они знају свирати Химну. Када је почела приредба, Цигани су део српске Химне отсвирали доста добро, део хрватске Химне како тако, али је кубура била са словенским делом Химне. Уместо да свирају „Напреј застава славе", цигани су почели свирати „О дона Клара". Аранжер сав бесан почео им лагано певушити арију „Напреј застава славе", али Цигани прошли још једном неколико првих тактова из песме ,,0 дона Клара" и прешли на конац Химне. Када је касније аранжер почео грдити Цигане, што су га преварили, они су га уверавали, да су свирали исправно, али да он није музикалан и да он незна словенскога дела Химне. Они су били уверени, да су свирали „Напреј застава славе". Колико наших песама и кола имају по два и више имена или точније познате су под два и више имена. Песма „Далматински шајкаш" позната је Уиганимасвирачима под именом „Од прве своје младости" или „Ој дивна ми Далмацијо". Песма Велика Новка под именом „Хрватској" позната је под именом „Твој бисер красни". Толике друге песме познате су под више разних имена. Неке песме заштићене су под правим именом, које је нашим Циганима-свирачима непознато, али им је познато друго име појединих песама. Нека власник локала има баш списак заштићених композиција и нека је свирачима изложен да могу видети, они ће засвирати песму, која је у списку, јер им је под њезиним правим именом непозната. Хоће ли власник локала бити у томе случају крив. правно одговоран ? По моме мишљењу власник локала није ни у томе случају одговоран, јер он није хтео, да се свира песма, која је заштићена по Зак. о з. а. права и зато је и обесио код подиум-а капеле списак тих заштићених песама. Он није хтео, да се та песма свира. Према овоме, што сам напред изложио, суд треба код пресуђивања ових крив. ствари испитати све ове могућности, да пресуда буде правична. Суд треба да стече уверење, да је власник знао, да капела хоће да извађа дело заштићено по Зак. о з. а. права и да је на то пристао. Сам факат, да је свирана законом заштићена ствар неможе бити разлогом, да власник локала буде крив. правно ради тога одговоран. То што сам рекао, да је за власника локала извињавајућа околност, мора се узети у обзир свирачима. Ти људи већином неписмени, свирају све по слуху, а нити знају, ко је ту ствар углазбио, а још мање, како се та ствар право зове. А сад да се осврнем још на пропис §-а 10. Зак. о з. а. права. У §-у 10. 3. о з. а. права нормирано је: „Аутор дела је онај ко је дело створио". Да се неко може назвати аутором дела, мора он то дело ,,створити", дати нешто, што је потпуно оригинално, до тада непознато. У Југословенској музици од Уједињења до данас појавиле