Branič

558

.БРАНИЧ*

4° Да према томе, субвенција у начелу не улази у састав активв поморске имовине приликом њеног „абандонирања'' 5 ). И што је врло важно, док су неки стручњаци предлагали да се овако постављено правило примени само на онај део субевнције, који иремаша награду за обављени поштански превоз или превоз повлашћених особа, дотле Судска пракса изјављује да се субвенција не може растављати на поједине делове; да је ,,тс1есотрозаћ1е" и да се зато ни делимачно не сме уврстити у ред вредности поморске имовине 0 ). То је гледиште 1924 године прихваћено и спроведено у ВгихеПез-ској конвенцији (чл. 5) од стране претставника (1и СотИе тагШте ШегпаИопа1. 5° Полазећи од тога да субвенција није возарина или награда за извршени пренос ствари или лица; друкчије речено, с обзиром на то да она није „зарада коју доносе поморска путовања", већ да претставља „потстицање бродарства" ( ,,с1ез епсоига§етеп!з доппез а Г тс!из1пе сЈез агтетеп1з" 7 ), сматра се, са правом уосталом, да се субвенција не сме иретварати у добит, коју би делили чланови повлашћеног друштва. Само да се разумемо. Из предњих редова не сме се закључити да се код оваквог схватања субвенције иде за тим да се онемогући свако остЕаривање добити, које би дошло захваљујући њој. Не. Свакако не. Таквом закључку би се противио и сам циљ те субвенције: она, понављамо, треба да омогући експлоатисање нерентабилних или недовољно рентабилних линија и успешну борбу са конкурентним страним бродарским друштвима, па самим тим и извесну зараду тамо, где је не би било. Али та зарада мора бити пристојна, умерена, и да не ирелази оно што би се и иначе, ирема вредности уложеног каиитала и рада, могло очекивати. Под утицајем те идеје, у Француској се, на пример 8 ), од пре шест година, у уговорима о субвенцији (т. зв. сопуепИопз роз!а1ез) уноси ,,клаузула о ревизији", у намери да се путем те клаузуле омогући прилагођавање износа субвенције резултатима, које даје експлоатисање бродова повлашћеног друштва 0 ). Истом прав-

1е§а!ез а 1а гезропзадИИе (1ез ргоргШаиез (1е пауиез, Рагјз 1919, п° 227; О. МјгкоуНсћ, ^аМге е1 ра1гтоте &е тег, ВогсЈеаих 1932, стр. 225; Кепе ВауззЈеге, 1е БгоИ соттегаа1 тагИте <1и Масос Ггапдањ, Кађа! 1934, стр. 209 т јте. б ) У истом смислу и: писци наведени у примедби 4), као и Бапјоп, ТгаИе Ле БгоИ тагШте, Рапз 1. II (1926), п° 701. — Абандон је правна радња којом се, поводом наплате потраживања проузрокованих кривицом бродских намештеника, означује актива поморске имовине као нарочити и искључиви скуп добара из кога се има извршити та наплата. Абандонирање је према томе користовгње установе абандона од стране бродовласника. 6 ) Овакво је становиште Судска пракса први пут заузела у Сјед. Амер. државама поводом катастрофе пароброда „Воиг§о§пе" (вид. О. ^јрег!, ор. сИ. } 1. II, з1г. 269 т јиге). 7 ) Оапјоп, ор. сН., 1. II. стр. 412 (п° 701). 8 ) Узимамо радо ту земљу у обзир са разлога што се у њој више него игде настоји да, разним заштитним мерама, обезбеди успешан развитак „индустрије на мору". Осим тога, на нашим обалама још уЕек се примењује II. књ. француског Трг. законика, која је посвећенена Поморском праву. 9 ) Ради олакшавања употребе клаузуле о ревизији субвенције води се, под контролом Државе, нарочито књиговоћство за линије, чије је одржавање предвиђено у уговору.