Branič

.БРАНИЧ'

ђанског законика узет је аустријски Грађански законик од 1811. године (декретом уведен у Хрватску и Славонију 1852. године) са новелама од 1914.-1916. године. У своје време, аустријски Грађански законик могао је бити сјајно законодавно дело. Од опште познатих кодификација тога правног раздобља претходили су му само Опште пруско земаљско право (А11§етешез Гапскесћ! {иг сПе ргеизз^зсћеп 51аа1еп 1794.) и француски Грађански законик. За садашњицу, са толиким бројем нових грађанских законика и нацрта, он је у многоме застарео (у Мађарској, у којој је, уведен декретом, важио извесно време, и у којој се, у извесним материјама, још и сада одржава у виду судске праксе, није узет за основу нацрта Грађанског законика. Са током времена мењале су се економске и опште друштвене прилике, са њима се кретала унапред и правна наука, измењен је свакако и начин изражавања, ако не, до некле, и начин мишљења. Па ипак су многи прописи аустријског Грађанског закопика у Предоснову преузети, такви какви су — по садржини и редакцији из 1811. године, разуме се, у преводу, и то често у дословном преводу. Шта ли би на то рекао покојни Др. Мих. Веснић, који је био мишљења, да се из Општег имовинског законика „не сме ареаисати ни једно наређење", ма да то наше т. р. једино иотиуно самостално законодавно дело у области приватног права, по речима Веснића изврсно законодавно дело, „треба да служи законодавцу у Србији, и у осталим земљама словенског југа, као углед увиђавности, оригиналности и марљивости". 1 ) Немац Дикел мислио је, да ће Опшги имовински законик наићи на добар пријем не само у правној науци, него и код законодаваца. На жалост, утицај много и са разлогом хваљеног Општег нмовинског законика не опажа се у Предоснови. Али њена слаба страна није у томе. Суд о Предоснови у целини или суд о Предоснови уопште, разуме се, у овом тренутку реч је о мом личном суду, неповољан је. Предоснова није на висини савремених законика и наирта. Она преставља новелирање новелираног аустријског Грађанског законика. Ако се под новелирањем једног законика разуме што и крпеж (закрпа, поправка, доправка, репарација) неке старе (дотрајале, подеране, оронуле) ствари, Предоснова је, у слици речено, криеж краежи. И поред извесног броја прописа, који јој чине част, и од којих ће се неки, ако се указивање на мане не одужи, истаћи на крају, она не задовољава ни системом, ни салржином, ни језиком. Систем. 1. Задржан је систем аустријског Грађанског законика. Према томе, његове мане у погледу система мане су и Предоснове. Ево само неких, јако карактеристичних у упоређењу са новијим закопима и нацртима (на пример, према мађарском нацрту, иза кога Предоснова по сзојој научној и техничкој вредности далеко заостаје).

Др. Мих. Р. Веснић: Општи имовински законик за Краљевину Црну I ору. Издање Чупићеве задужбине, Београд, 1891.