Branič

120

,Б Р А Н И Ч"

уговором мора регулисати висина сталне месечне плате, отказни рок и годишњи одмор. Сем овога, између уговорача—власника предузећа и новинара, у моменту закључења поменутог уговора, може се уговорити и пробно-покусно време највише од три месеца. У овом року могу се уговорачи разрешити права и дужности у погледу службеног односа и без отказног рока. Незакључење горњег уговора у напред одређеном року, има за последицу, да прописи ове уредбе обавезују новинара и власника предузећа као и да је закључени ,,службени уговор". Примењивања ароииса грађ. и. п. на сиорове настале код Обраничког суда. —Уредбом није предвиђено да ли се прописи гр. п. п. имају примењивати на спорове, засноване код Обраничког суда, без обзира што је пресуда поменутог суда по проглашењу извршна. За сваки суд мора постојати известан поступак, док код ове уредбе та мањкавост постоји. Намеће се питање, који ће се прописи примењивати у погледу свих евентуалних процесних радњи, које могу наступити код овога суда као што су: Изузеће, правна помоћ, парнична способност и способност бити парничнастранка, интервенција, пуномоћство, парнични трошкови, прво рочиште, извиђање и суђење, одржавање реда и казне за нарушење истога, изузеће, повраћај у пређашње стање, прекид и мировање поступка, поравнање, достава иозива и одлука, тужба због ништавости и обновљења и.т.д. Сва су питања на први поглед једноставна, али улазећи у анализу појединих главних питања, одмах нам се намеће и одговор, који тражи убедљиве разлоге. Извиђање и суђење мора бити како је предвиђено у IV отсеку гр. п. п. (§§ 672—695) по прописима који важе за спорове избраних судова, или пак по прописима који важе за редовне спорове. Предвиђени прописи у IV отсеку не могу се простирати и на спорове које суди обранички суд, јер је овај суд „ад хок", док на пресуду избранога суда има месга жалби у см. § 691 гр. п. п. у в. чл. 5 уводног закона за закон о суд. поступку у грађ. парницама ако постоје разлози за поништај од тач. 1—8, а пресуда Обраничког суда је одмах извршна. Наше је мишљење, да прописе грађ. поступка треба примењивати и на спорове код Обраничког суда са изузетком прописа, који говоре о правним лековима, јер на пресуде Обраничког суда нема места правном леку. У прилог мишљења, расматрајући поједина питања, уверићемо се да је ово гледиште оправдано са следећих разлога: Обранички судови одлучују такође у споровима, који се имају ценити по прописима уредбе; Пракса је донекле и утврдила једу норму, која се сматра као императив да се применом прописа грађ. парнич. поступка извиђа и суди; Пре исвесног времена, на првом рочишту Обраничког суда при Окружном суду за град Београд, донета је пресуда због изостанка;