Branič

СУДСКА ПРАКСА

133

првог степена правилно утврдио све чињенице, због чега није ни било места поаављању доказа, нити то непонављање доказа може чинати недостатак поступка као разлог за ревизију из т. 2 § 597 грађ. парн. пост. Такође је неоснован ревизиони навод застунника Ј. да се пресуда призивног ■суда заснива на ногрешној правној оцени ствари и да због тога стоји разлог за ревизију из т. 4 § 597 грађ. парн. пост. Јер када је призивни суд нашао да је утврђено да је пас туженика Ј. поклао Овце тужиочеве, и да је тиме тужиоцу Р. нанета штета, онда је призивни суд правилно пресудио да је тужени Ј. одговоран за ту штету. Исто тако и разлог призивног суда да је туженик Ј. био дужан да свога пса на ма који начин чува тачан је, пошто околност да је туженик Ј. „сачувати пренебрегао" свога пса чини основ За накнаду штете — § 815 грађ. зак. Са изложених разлога Касациони суд ревизију туженика Ј. није уважио већ према њему пресуду призивног суда потврдио — § 604 грађ. парн. пост." Кад оплашћвно лице за предлог у току аостуика умре, онда именована лица у § 87 од. II к. з. морају, ако желе да насшаве иостуиак иоднети нов предлог у року од три месеца од дана смрши овлашћеног лица. (Пресуда Касационог суда у Београду од 23 новембра 1935 године Кре 1465). На записнику Среског суда у Лебану од 25-111-1932 год. Д. жена Ј. А. поднела је суду преллог за гоњење противу свога мужа у смислу § 85 кз. због дела из § 181 од. I кз. На освову ове пријаве одређен је претрес пред Среским судом у Лебану, а на дан 26 априла 1933 год. Овај се претрес није могао одржати јер је, према извештају судског позивара оштећена Д. умрла, те је суд донео решење да се претрес одложи и на идући место пок. Д. позову њени преставници. Пошто се из уверења општине Бувске од 17 априла 1934 год. Бр. 1173, установило да је Д. умрла, то јој ни позив за претрес није предат. Како је од •смрти Д. прошло више од три месеца, а лица овлашћена по § 8У/И кз. нису ставила нов предлог за гоњење, Срески суд у Лебану решењем својим од 15 новембра 1934 год, обуставио је поступак у смислу § 379 ксп. у вези § 87/11 кз. Противу овога решења жалио се државни тужилац и Окружни суд у Лесковцу решењем својим Бр. Ж. 94/34 од 5 марта 1935 год. поништио је горње ре-шење Среског суда у Лебану и упутио ствар на даљи закони поступак, налазећи: ла када предлог за гоњење постоји од стране оштећеника који је у току поступка умро онда лица наведена у II од. § 87 кз. нису дужна поново да подносе предлог јер исти постоји. Противу оваквог решења Окружног суда у Лесковцу, Врховни државни тужилац поднео је захтев за заштиту закона са разлога: „По § 85/И кз. предлог се мора поднети у року од 3 месеца од дана када је оштећеник сазнао за кривично дело и учиниоца. Ово право у смислу прописа 87/П кз. прелази иа лица именована у томе пропису у два случаја, и то: ако се умрло овлашћено лице овим правом није уопште користило, или ако се користило па је у току поступка умрло. Став II § 87 кз. не може се другачије тумачити, пошто исти гласи: „ако лице овлашћено за предлог или приватну тужбу умре у току поменутог рока или у току поступка". Према овоме јасно је, да закон предвиђа за стицање права по овлашћеним лицима из § 87/Н кз. за стављање предлога, смрт оштећеног и у току поступка. Пошто по § 2/1 кп. кривични поступак не може започети док оштећеник (овлашћеник) тај предлог не подвесе, онда јасно је да закон, предвиђајући смрт овлашћеника у току поступка, претпоставља да је овај свој предлог већ ставио за живота. Према овоме, када по ставу II § 87 кз. право подношења предлога прелази на лица именована у овом параграфу и када лице овлашћено за предлог умре у току поступка онда је извесно да ова лица, именована у § 87/П кз., морају ако би хтела да се поступак вастави поднети нов предлог, и то у року од 3 месеца од дана смрти овлашћеног лица, ако је овлашћено лице у току поступка умрло, пошто би у противном одредба § 87/П кз. била сувишна. Решење Окружног суда у Лесковцу са горњих разлога не одговара закону односно да се поступак по поднетом предлогу овлашћеника има продужити по службеној дужности, ако овај у току поступка умре, јер би у таквом случају одредба § 87/11 кз. као што Је горе речено, била сувишна тј. да право овлашћеника иа предлог прелази на његове наследнике. У овом случају оштећена Д. ставила је предлог за гоњење ва дан 25 мартз