Branič

158

.БРАНИЧ'

наредити и неки други начин извршења од онога који је првобитно био предвиђен, на пример оставити дужнику један известан рок за извршење обавезе, смањити или повећати и сам предмет обавезе, и т. д. Порекло ове институције, могло би се рећи, налази се у чл. 1184 т Нпе француског грађанског законика који допушта судији да остави дужнику један известан рок за извршење, јер сви други законици, који су до сада важили у Пољској, не предвиђају ову могућност. Па^лијанска аћција. — Општи део законика завршава се главом о паулијанској акцији, која садржи о овоме више прописа него француски грађански законик а мање него ли немачки грађански законик и аустријски посебни закон о своме предмету. У овом отсеку истиче се као законска новина да се код дужникане захтева постојање намере да шкоди повериоцима, јер се доказивање овакве намере показало у пракси врло тешким. Довољно је да се докаже да потраживање није обезбеђено имовином дужника која му је остала, да је дужник, закључујући какав правни посао са трећим лицем имао свест (не и намеру) да шкоди повериоцима и да је треће лице знало или требало' да зна да је дужник закључио такав правни посао свестан да шкоди својим повериоцима. Ако је треће лице какав близак сродник дужника, то се знање код њега претпоставља. Што се тиче бесплатних располагања која су учињена највише годину дана пре постанка тражбине, није потребно доказивати свест код дужника да тиме шкоди повериоцима, па а {огИоп ни знање о тој свести код трећег лица. За бесплатна располагања која су учињена пре овога датума, довољно је да се докаже код дужника; свест да таквим радњама шкоди својим будућим повериоцима,Посебни део. — У посебном делу срећу се, у погледу детаља, више новина, али улажење у све ове детаље би нас одвело сувише далеко. Ја ћу се ограничити да укажем на неколико најкарактеристичнијих црта. 1) Купопродајни уговор и уговор о трампи преносе сам№права али не и ствар. 2) Поклон је регулисан као купопродаја, са модификацијама' које нужно проистичу из карактера бесплатног располагања овога* акта. 3) Код уговора о послузи и зајму законик је напустио посматрање ових уговора као реалних и сматра их за концесуалне уговоре, што има ту предност да зајмопримац стиче самим закључењем уговора право да тражи изручење ствари или позајмљене суме новаца и што је у случзју зајма обавезан, ако је уговорен интерес, да прими позајмљени капитал. 4) Између уговора о раду, предузећу и пуномоћству постоји та разлика што се код уговора о раду најмодавац обавезује да ради за другу страну под њеном управом и на ризик најмопримца,. добијајући за то извесну награду — што се код уговора о предузећу извршилац обавезује да учини извесно материјално или интелектуално дело сам и независно а на свој сопствени ризик,. с тим да га испоручи другој страни за једну одређену цену и што се код уговора о пуномоћству пуномоћник обавезује дз