Branič

ИЗ АДВОКАТСКЕ КОМОРЕ

235

сазна само, било из пријаве", онда је јасно да оно такву одлуку доноси без обзира од кога је шакву аријаву аримило или тачније: ко му је такву пријаву доставио односно аджинисшрирао. Заступник Коморе може не поднети пријаву ако је за дело сазнао. Одбор Коморе исто тако, али кад је то сазнање дошло аутем пасмене пријаве неког трећег лица, онда је њихова службена дужност да то доставе дисциплинском већу које ће о њој на основу § 75. донети одлуку, Дисциплинско веће доноси одлуку тек „пошто саслуша заступника Коморе". На тај начин заступник је увек обавештен о свакој пријави или сазнању, па долазила она ма од кога, и он ће увек бити у могућности да по таквим пријавама каже своје гледиште. У томе лежи смисао шегове функције. Оабор Коморе нсто тако, биће обавештен о целом току дисциплинског судовања, јер по § 70 он подноси годишњи извештај Министру правде, па је природно да се њему и извештаји од стране дисциплинског већа морају слати, а у томе лежи главна функција одбора у овим предметима. ПОСЛОВНИК Када се оцењује одредба чл. 54. пословника у вези са поменутим одредбама Закона о адвокатима, онда се без тешкоће мора закључити, да је ои по своме тексту у противности са законским одредбама. У овом пропису пре свега се наређује, да ће се свака тужба иротив адвоката односно адв. приправника одмах прсдати на реферат заступнику Коморе. Заступник уз повраћај предмета даје писмено мишљење: а) о застарелости дела; б) да ли је тужилац овлашћен на тужбу; и в) подлеже ли ствар дисциплинском суђењу или је пак у питању иступно дело. У овоме нема противности, већ у ономе што следује. Кад се ово мишљење добије, каже се даље у овом пропису, одбор ће одлучити: „Да се предмет преда одбору тројице ако дело сматра иступним, или дисциплинском већу ако дело сматра преступним, и према донетој одлуци поступити." Изрази „сматра иступним" и „сматра преступним" протумачени су у пракси онако како и гласе т.ј. да одбор одлучује како о постојању иступа или преступа у конкретном случају, тако и о постојању или непостојању дисциплинског иступа и преступа уопште. Јер као што одбор може сматрати да је једно дело иступно, а друго преступно, тако може сматрати да није ни једно ни друго. Нема сумње да је овако тумачење ст. II. чл. 54. пословника, јер тако текст и гласи, али је исто тако несумњаво да овака одредба иословника није у сагласноста са законом о адвокатима. На ио једном проаису закона Одбор Коморе није овлатћек да мериторно одлучује о томе да ли у једном конкрешном случају посшоји или не аостоји дисциалински ирестуа. Такву одлуку по § 75. Зак. о адв. овлашћено је да донесе само дисциалинско веЋе. П Р А К С А Пракса заснована на чл. 54. пословника није била једнообразна. Прво је одбор одлучивао по дисциплинским пријавама у сваком случају и без обзира како је по дотичном предмету мишљење заступника Коморе. Било да заступник налази да има, било да налази да нема дела одбор је доносио у томе погледу самосталну и независну одлуку. Доцније је ова пракса измењена, јер је начелном одлуком одбора дато друкчије тумачење чл. 54. По тој новој пракси одбор је улазио у оцену постојања или непостојања дела само у случају када заступник Коморе нађе да нема дела. Ако пак заступник нађе да има дела његово је мишљење без дискусије прихватано. Пракса је установила и нешто што у овом пропису уопште није предвиђено наиме: пријаве и тужбе адвоката одмах су слате на одговор туженима и тек потом слате заступнику Коморе на мишљење. Поставља се питање: да ли је овако аостуаање у арамени закона и иословника аравилно? При оцени овога питања треба имати на уму и следећу чињеницу: Противу пресуде „и других одлукз дисцпплинског већа" допуштен је призив и жалба — § 93, а у § 94. именована су лица којима закон употребу правннх лекова признаје. Против одлука одбора Коморе кад он у смислу овако протумаченог чл. 54. посл. донесе одлуку да у конкретном случају нема дела нема месша аравном леку, јер такву жалбу закон није предвидео*