Branič

ТУЖБА ЗА НАКНАДУ ШТЕТЕ итд.

303-

су дакле де факто од 31/12. 1929. од дана изрицања цит. пресудеврховног као касационог суда т. ј до 19/7. 1935. били овде без правне заштите, одн. правна заштита била им је оспорена. Овака питања никад не би могла искрснути да је Уредба о новинарима јаснија и прецизнија и да се новинари више брину за своја права. Можда ће и цит. случај бити мали прилог који ће допринети да меродавни фактори што пре темељито измене уредбу о новинарима, одн. донесу сасвим нову уредбу у којој нећебити оваких празнина, које омогућују сумњу у правну заштиту новинара.

Јован В. Коштунпца, судија Окр. суда за град Београд. ТУЖБА 34 НАКНАДУ ШТЕТЕ ИЗ § 78 ЗАКОНА О ДРЖАВНИМ СЛУЖБЕНИЦИМА У судовима данас нису ретки спорови противу државних. службеника и државе за накнаду штете трећим лицима, коју причине ови последњи у вршењу службене дужности. Ови спорови су врло чести у местима седишта апелационих судова, а нарочито у Београду. Принцип одговорности државе односно државних службеника по коме за штету, коју учине грађанима државни или самоуправни органи незаконитим и неправилним вршењем службе утврђен је у ст. 3 чл. 18. Устава од 3. септембра 1931. год. Ова уставна одредба ближе је и детаљније обрађена у § 78 зак. о државним чиновницима. Али ни сам овај законски пропис није довољно јасан и често у пракси задаје тешкоће. О овој материји код нас није много рађено. Ни сама теорија није много обрађена а о пракси и да не говоримо. Овде ћемо изнети главна начела ове материје у неколико одељака, а исто тако објаснити све празнине и нејасноће овог законског прописа. Поред осталих тешкоћа појављује се и то што пропис § 78 Зак. о државним службеницима припада јавно правном закону. Сама пак накнада штете сматра се као приватно правни захтев. У § 78 дат је само основ за подизање овакве тужбе а суштина самог захтева треба да спада у приватно право. Сада је питање како ће се односити само грађанско право на овакав тужбени захтев чији се основ за подизање саме тужбе налази у једном јавно правном закону. Да ли се овај пропис може и у колико допуњавати прописима приватнога права. Коментатори овога законскога прописа не слажу се у значају и обиму примене грађанскога права у одношају на овај законски пропис па сам зато ово горе и споменуо. Нарочито је важно ако се пропис § 78 схвати само као законски основ за подизање тужбе и још кад се при томе има на уму нејасноћа и недовољност не само овога прописа већ и одговарајуће партије у грађанском законику о накнади штете, онда је још теже обја-