Branič

304

„Б Р А Н И Ч"

снити ову материју. О томе да ли има места примени грађанског права и у колико га има биће доцније речи. * * * Примећује се одмах извесно неслагање између термина уставне одредбе и самога законског текста изнетог у § 78 зак. о државним чиновницима. У уставној одредби говори се на пр. „државни и самоуправни органи" док се у законској одредби говори о државним службеницима. Даље у уставној одредби говори се о штети, која се учини грађанима, а у законској одредби о штети причињеној трећим лицима. Одмах се поставља питање дали исто значење имају државни орган и државни службеник. Државни орган ипак је шири појам од појма државног службеника. Зако { о чиновницима каже ко се сматра државним службеником. По § 164 закона о чиновницима одредба § 78 важи и за контрактуалне чиновнике и дневничаре те у смислу § 78 нису државни службеници једино хонорарни службеници односно надничари из § 182 закона о чиновницима. Из става 2-§ 1 закона о чиновницима јасно произлази да се § 78 не односи на министре и банове, пошто се у предњем параграфу каже, да се на горе означена лица односе само оне одредбе код којих је то нарочито напоменуто. Исто тако према одељку 8 § 78 овај пропис не односи се на одговорност судија, већ за њих важи пролис § 2-5 зак. о судијама. * * * Основни је принцип, да службеник одговара за накнаду штете, ако је причини у вршењу своје дужности. Према томе ако службеник није делао у кругу своје надлежности не одговара за накнаду штете по овоме пропису. Тешкоћа се овде појављује за трећа лића у томе, ако је један државни чиновник као надлежан орган својом чиновничком радњом нанео извесну штету трећим лицима, јер ова често пута могу да буду у заблуди у погледу законске надлежности за државне службенике а за трећа лица често је пута главно да они знају, да је неко лице државни службеник у дотичном надлештву. На пример у пореској управи место да новац положи овлашћеном лицу за пријем новаца — благајнику, он плаћајући порез новац положи некоме чиновнику, који није благајник нити је овлашћен за пријем новаца за порез. Овај чиновник који није радио у кругу своје надлежности стави у пореској књижици да је порез исплаћен, а новац употреби у своју корист. Да ли и у овом случају одговара држава или само чиновник. Налазим да се круг службене дужности једнога чиновника несме и сувише сужено одређивати, јер би у таквом случају могле да настану неизмерне штете по трећа лица. Боље је узети да чиновник једино припада дотичном надлештву и да је самим тим одређен круг његове надлежности према трећим лицима. Углед и интерес саме државе захтевају, да интереси трећих лица буду заштићени. •У оваквим случајевима могло би се десити, да се држава брани