Branič

316

,Б Р А Н И Ч*

на снагу на појединим правним подручјима наше Краљевине када и Грпп,, док је Вп. објављен у „С. Н." бр. 175 од 1 августа 1934 г., а ступио је на снагу углавноме тек 4 11 1935 год., као што је то објашњено у напомени под 1). Отуда, у том погледу имају да важе одредбе Вп. То излази и из одредбе чл. 2 (1) Увп. по коме, кад нози Вп. добије обавезну снагу, престају важити сви прописи других закона, уредаба и наредаба о предметима који су уређени тим новим поступником, у колико нису овим уводним законом остављени на снази 6 ) — а што овде није случај. Према томе, поред свих ових наведених разлога под (а), (б) и (в), остаје ипак једино тачно, као што је то већ истакнуто, да је по новом Вп. за проглашавање писмених изјава последње воље оставиочеве надлежан углавномг — ио иравилу — старешина среског суда. Овако мишљења заступају и наши коментатори Вп. г. г. Д-р Горшић 7 ) и Д-р Година 8 ). Први о томе вели, да проглашење „писмених изјава последње воље Закон ставља у дужност старешини среског суда у чијгм је иодручју оставилац умро , 9 ) без обзира на то да ли је тај суд и оставински суд (§ 30, 23 Вп.)." У том смислу се изјашњава и Д-р Година. Оба без икакве резерве, али и без образложења, угледајући се, вероватно, на Мин. образложење § 49 Вп., у коме о томе није ни речи речено. Сигурно, опет, због тога, што није ни сматрано да се може поставити друкче тумачење. Тамо се каже само толико, да се наређења овог одсека, трећег, (§§ 49—57), слажу са прописима § 61 до 70 Патента, осим неколико иезнатних измена, које не захтевају нарочито образложење. 2. Али, ио иравилу проглашење писмених изјава последње воље законодавац је ставио у дужност старешине ср. суда, не само на чијем је подручју оставилац умро и приликом састављања смртовнице нађен тестаменат и са овом или без ове предат томе суду, односно, код кога се суда нашла таква изјава последње воље на чувању у време смрти оставиоца (§ 304), —• већ и у случају, ако се таква изјава писмене воље нашла на чувзњу и код јавног бележника (§ 128 36). Јер, иако суд по § 31 (1) Вп,, где има јавних бележника, 10 ) има њему да повери провођење оставинске расправе према прописима §§ 221 11 ) и 222 ст. 1. 36, ипак и у том случају, иако му је повереио вођење оставинског поступка, као и у случају кад му не би било поверено, рецимо из разлога наведених у § 222 (2), односно, у § 31 (2) Вп. 12 ) или што не би био уопште надлежан зато, — отварање

6 ) Видети о томе прелазна наређења Увп. 7 ) Коменшар ванпарничног аостуака са уводнам законом, Београд, 1935. стр. 365. 8 ) Коментар ваниарначног иосшуша, Београд, 1934., стр. 130. ђ Овде је Д-р Горшић, изгледа, пропустио да каже: односно код кога се суда у моменту смрти оставиоца нашла таква изјава последње воље на чувању, како то наређује § 304 Вп. 10 ) То важи за сва правна подручја где поетоји установа јавних бележника, а то је сем правног подручја Касац. суда у Београду и Великог суда у Подгорици. п ) У таквом случају јавни бележник ће по § 31 ш -Нпе Вп. вршити све судске радње у оставннском поступку у грзницама прописа § 221 36. (Б. § 211 36.). ]3 ) У место § 222 (2) 36 — дошао је § 31 (2) Вп.