Branič

322

„Б Р А Н И Ч"

даљи разлог за неуважење поднетог поравнања ■— трампе суд је навео и то, да ће земљорадник Д. П. уступајући сву своју земљу у селу изгубити свој досадашњи статус земљорадника, јер самим уступањем читавог имања престаје се бавити земљорадњом. Противу оваквог закључка Среског суда С. Н. уложио је рекурс. Окружни суд у С. донео је закључак којим је уважио рекурс, а побијени закључак Среског суда укинуо. Озакав закључак Окружни суд је образложио: „Срески суд у С. погрешио је, што је закључком одбио да уважи поравнање између Д. П. и С. Н., јер кад су објекти размене исте вредности, онда нема разлога размену не уважити. Овакво правно схватање рекурсни суд заснива натоме, што држи, да земљоделац не само да може трампити земљу за земљу истих површина, него он може трампити земљу веће површине за земљу мање површине, само ако су им вредности исте. Овде је испуњен такав услов, који је утврђен наведеним уверењима, те је требало поравнање уважити, сходно тач. 10правилаГ. Мин. Правде од 4. фебруара 1874. год. која су правила издата, да пропис § 471. гсп. објасне и допуне. Разлог побијаног закључка, да ће Д. П., ако се поравнање уважи, изгубити досадање занимање и да неће моћи да живи од кућњег плаца под кућом, неоснован је, јер суд не може да зна унапред, да ли ће она после ове трампе теже или лакше живети као ни то, да се она неће више занимати земљорадњом. То што би она остала без 55. ари радеће земље, не спречава је да остане земљоделац, ако се и даље буде бавила земљорадњом. Она то може бити и даље, јер је земљоделац и онај, ко нема своје земље, само ако ради земљу макар то било напола, под закуп или на други начин; а земљоделац је и онај ко живи у вароши, само ако се бави земљорадњом". Као што се види, Срески суд заснива своје гледиште на томе, да § 471. гсп. треба строго тумачити и према њему одобравати само промену земље за земљу, исте вредности или количине, док рекурсни суд иде још даље и налази да се земља може трампити за кућу у вароши, само ако су објекти промене исте вредности. Овакво гледиште Окружног суда је по нашем мишљењу погрешно и не само што нема ослонца у закону, већ нам изгледа да је у потпуној супротности са законом. Ми ћемо се на овој одлуци Окружног суда задржати нарочито због тога, што се гледиштем у њој заступљеним ствара једна могућност више, да се ограничење из § 471. гсп. изигра. Циљ и дух § 471. гсп. био је свакако тај, да земљорадник не остане без окућја и своје земље за обраду. Чињеница да ли ће земљорадник да живи у селу или у вароши није од важности. У правилима Мин. Правде од 4. фебруара 1874. год. за иввршење закона од 24. децембра 1873. год. стоји: „да се под именом земљоделца разуме не само онај који у селу живи, већ и онај који у вароши живи, али би му ипак земљо-