Branič

САГЛАСНОСТ ГЛАВНЕ КОНТРОЛЕ 327

Главне контроле — махом повлаче издатке из државне касе, а на основу у буџету предвиђених издатака — то се и ове одлуке могу довести у везу са извршењем буџета, премда нису његово директно извршење, него само ангажовање кредита — сварање обавезе за државу да се један издатак извршава. Сем тога, сама реч превентивно, уопште узета — значи нешто што долази напред, пре нечега — па према томе превентивна контрола значи уопште сваку контролу пре извршења. —Међутим одлуке којемогу бити предмет тужбе Главне контроле код Државног савета, могу се по правилу одмах извршивати, јер тужба против управних аката, према ст. 1 чл. 36 3. д. с., не спречава.њихово извршење. Према томе, није потребна сагласност Главне контроле, по правилу, за извршење свих одлука, пошто за тужбу Главне контроле није направљен изузетак. Из овога излази да сагласност Главне контроле, по правилу, није услов извршности управног акта који је био предмет њене оцене, па дакле овде Главна контрола не врши превентивну контролу — по правилу. Изузетно, сагласност Главне контроле може бити услов извршности одлука администрације, кад то сама администрација, у својој одлуци, изрично означи. Али, то је по изузетку и по дискреционој власти саме администрације и за сваки поједини управни акт, јер административна власт није дужна да такав услов стави у свој акт. У нашој пракси није редак случај — а код одлука о пензијама то је правило — да администрација ову клаузулу извршности стави у своју одлуку, на име да каже у својој одлуци, да ће се она извршити, постати извршна, кад на њу Главна контрола дадне своју сагласност. Да ли је ова клаузула по нашем позитивном праву правилна и да ли се може теориски правдати? Да нагласимо одмах да може бити дискусије овде само за оне случајеве, где појединац полаже право на нешто што му администрација актом у питању даје. За случајеве пак, где администрација има дискреционо право, да ли ће нешто појединцу својим актом дати или не, јасно је, мислимо, и неоспорно — да администрација може условити извршност тога акта, јер може у опште да га и не донесе, да појединцу једну погодност и не дадне, па по готову може да услови извршност акта којим му нешто даје. Одговором на мало час постављено питање уједно ћемо показати да ли је тачно наше тврђење да сагласност Главне контроле може, по изузетку, бити услов извршности управног акта у питању. Овакво условљавање извршности административних аката од стране администрације сагласношћу Главне контроле није изрично забрањено ниједним законским прописом, али исто тако није ни изрично допуштено. Међутим, постоји једна законска одредба, у ст. 2 чл. 36 3. д. с., по којој управна власт може по молби тужиоца одгодити извршење управног акта до судске одлуке, ако то јавни интерес допушта и ако би извршење донело молиоцу штету која се не би дала поправити. Зашто онда управна власт не би могла извршност јадног управног акта, донетог у корист појединца, условити саглашношћу Главне контроле, која законитост овога акта може само осаорити, пошто ускраћење сагласности Главне