Branič

ОСНОВИ МЕЂУНАРОДНОГДЕЛИКАТНОГ ПРАВА 399

конгреса поклонили су пажњу многи чланови владе на челу са самим претседником који су већим делом из адвокатског сталежа. Један сат резервисан је и за пријем код претседника републике. Наша два делегата болешћу су спречени да у пријему узмуучешћа, као што су то урадили делегати многих других држава. Рад делегата осталих држава био је материјално помогнут од њихових влада. Материјална помоћ владе била је и нама увек обезбеђена, али ми од ње већ годинама нисмо употребу правили. Др. Тома Жавановић, професор Београдског правног факултета ОСНОВИ МЕЂУНАРОДНОГ ДЕЛИКТНОГ ПРАБА 1 ) I. Јавно Међународно неправо је једна врста јавног неправа. Јавно неправо је са своје стране друга грана неправа уопште, насупрот ириватном кеправу и обухвата у себи као главни и централни део кривично неираво, што ће рећи кривично дело (1е с!еН1). За криминалисте то је једно добро познато питање и још дискутовано у циљу сазнања, да ли се кривично и ириватно неправо, (или цивилно) квалитативно разликују једно од другог, будући несводљива на једно опште родно неправо, или да ли су само две врсте истог рода неправа. Из тога излази да се ово питање исто тако односи на друга јавна неправа ван кривичног неправа, и да његово решење треба да буде исто као оно, које се да о односу схватања између кривичног неправа, и приватног неправа. Од решења овог питања зависи дакле екзистенција самог неправа као рода, или боље од двају иеправа која формирају паралелне родове (§епиз, §епге). Нема места овде улазити у дискусију овог питања које смо на другом месту решили (1^ез ргоШетез {опс!атеп1аах — §9) у смислу постојања само једног генуса (рода) неправа. Међународно јавно неправо је дакле такође једна од врста неправа или јасније једна од његових подврста. II. Г1ре него што се пређе на дефиницију Међународног јавног неправа, потребно је на првом месту вратити се на један претходан проблем, јер од решења овог проблема зависи иравац у коме треба тражити ову дефиницију. То је проблем Бииартиције класичне доктрине, традиционалне, и, Трипартиције (или Персонализам) модерне доктрине. Против Бипартиције, традиционалног система (и у исто време, методе) Кривичног права ми смо конструисали 1909 год. Трипартицију, V чланку публикованом у Кеуие репа1е зшззе (О субјективном елементу („моралном") у појму кривичног дела Келше репа! зшззе. 22 1909). Ми смо тамо први пут утврдили да кривично дело и казна не могу бити сматрани као до тада најчешће, у кривичном праву, као два правна бића, према томе као једина основа појма Нлуке Кривичног ирава. Постоји још један иравни појам у домену кривичног законодавства, кривац, који је био до тада потпуно непознат као иравно биће, а познат само — 1 Ј ) Чланак оштампан у: ГАппиаЈге сЈе ГАззоааМоп Уоидоб1ауе сЗе Бго 1п(егпа1Јопа1 — (1934). стр. 293—296.