Branič

402

.БРАНИЧ'

међународне јавне кривичне одговорности. Ово питање, такође, па следствено и дефиницију међународног јавног извршиоца кривичног дела, треба резервисати за поменути саецијални чланак, Превео са француског, Ог. Бор. Д. Пешровић.

Б. С. Марковић , доцент Универзитета — Београд. ДЕМОКРАТИЈА И САВРЕМЕНО ПРИВАТНО ПРАВО 1 }. Да начин државне управе не остаје без утицаја на право једне земље, чињеница је која се свакодневно потврђује и која. никад није ни оспоравана. Али у накнаду за то њој, с друге стране, правници нису поклањали довољно пажње. Теорија новијег времена, нарочито теорија јавнога права, инсистира до душе на повезаности правног и политичког елемента и тврди да је овај последњи примарни и највиталнији део друштвеног поретка. Систематско изучавање права искључиво под политичким углом недостаје међутим модерној науци, иако би јој оно можда омогућило да добије још један нов критериум и једну ослону тачку више у своме критичком ставу према праву који је иначе одликује и који јој чини част. Интересантан предмет у овоме погледу претставља приватно право кад се посматра кроз призму демократског режима. Јер је демократија као политички систем заснован на принципу слободног опредељивања јединке најближа природи приватнога права у чијој основи исто тако лежи тежња за слободним раззијањем, тј. за развијањем по његовој унуграшњој потреби и по законима његове сопствене логике, независно од политичких момената и од организованих притисака који споља долазе. И по томе би се могло очекивати да ће се приватно право у демократским земљама несметано развијати у духу слободе и једнакости на првом месту, и да ће политички утицај на њега бити мииималан. Резултат је међутим управо обрнут: интервенционизам, неједнакост и јако изражен политички моменат главна су обележја савременог демократског приватног права. Како је до тога дошло и зашто је то врло логично бива нам јасно кад прочитамо исцрпно и документовано дело професора Рипера о утицају демократског система владавине на приватно право његове земље. За студију ове врсте Фрзнцуска пружа уосталом изванредно погодан и сретан пример. У тој земљи с врло развијеним правом демократски режим функционише већ дуже од једног века, уносећи у законодавство и правосуђе низ измена и новина. С друге стране, Ма^па саг!а француског приватног права, Наполеонов Грађански закон из 1804, највећим делом је резултат једног приватног права које су држава, судство и правни обичаји форми-

Ј ) Поводом књиге Оеог§е8-а КЈрег{-а професора париског Правног факултета и Школе политичких наука 1е ге^Гте ДетосгаИ^ие е1 1е БгоИ сМ1 тобегпе (РагЈз 1936, ићгајпе §епега1е Је Ого11 е! с!е ЈипзргисЈепсе, 50.— Јгз, р. 461).