Branič

424

,Б Р А Н И Ч"

СУДСКАПРАКСА И ако у пресуди, којом је задрузи иризнашо право, да женском детешу умрлог задругара исилаши иришдојући део у новцу, у смислу § 529. Iрађ.. Зак. није одређен и рок за исилашу, ииак се она мора одједном иоложиши а не у оталашама. У ирошивном задруга губи ираво на исилату. (Одлука Омште седнице Касационог суда од 30 децембра 1933 г. Бр. 8663). Тужиоци Пантелија и Ђурђе претставили су суду, да су решењем неспорних. дела судије упућени на парницу противу тужене Смиљке, да тим путем докажу,. да она нема права да дели имање, које прететавља део њеног оца Луке па су је зато тужили и молили за пресуду у смислу тужбе. За доказ свога тражеља поднели су пресуду првостепеног суда, из које се види, да је љиховом оцу пок. Николи дато право, да може маси пок. Луке исплатити њен део имања и њихов отац пок. Никола исплатио је целокупну суму, колико су вештаци били проценили,. за доказ чега су поднели три квите од 1-УШ-19^6, од20-1Х-1907 и 15-Х-19.0 г. из којих се види, да је маси пок. Луке целокупна сума од 2.790.— дин. исплаћена, па да према томе ни кћи пок. Л>ке, тужена Смиљка, као Лукина наследница, нема право на део имања у натури. Гораа пак пресуда првостепеног суда постала је извршном. Тужена Смиљка навела је, да је поменутом пресудом првостепеног суда досуђено њој, односно маси њеног оца пок. Луке, право Н1 почовину имања,. које је сад у спору а у исто време том пресудом дато је тужилачкој страни право, да тај део исплати по прсцени, што ако неби учинила, да она. тужена Смиљка има право одвојити део, који јој по истој пресуди припада. Тужиоци нису по пресуди исплатили припадајући јој део имања, и ако је од пресуде, односно њене извршности прошло више од двадесег година, п^ема чему су изгубили право на исплату. Окружни суд у Ваљеву нашао је да је отац тужилаца пок. Никола, према издатој пресуди првостепеиог суда, имао иеплатити део непокретносги часи пок. Луке по извршности пресуде али да он то није учинио, већ је процењену суму исплаћивао у ратама, на што није имао права, већ је био дужан да исплату изврши одмах у целини. Зато је тужиоце одбио од тражења. Београдски ап -лациони суд преиначио је пресуду окружног суда и својом пресудом од 20-11-1933 г. Бр. 1396 пресудио да тужена Смиљка нема права на део наслеђа свога оца, у колико се тиче непокретности, у натури, са разлога: Што поменутом пресудом првостепеног суда, коју је тужилачка страиа поднела, није био одређен рок исплате, нити је уговор- но, да ли се исплата има у целости или у ратама извршити, те су у смислу §§ 882 и 887 грађ. зак. тужиоци потпуно испунили своју обавезу према туженој страни, не чекај^ћи опомену за плаћање а за доказ кога су поднели и квите о положеним свотама у 2.790.дин„ колико је пок. Никола био дужан укупно исплатити. На откупну цену у ратама тужена Смиљка ничим није приговорила, те се има узети, да је прећутно признала такву исплату т.ј. пристала, да се она исплати у рзтама. К^сациони суд примедбама свога 111 оделења од 31-VIII-1933 г. Бр. 5097 поништио је горњу пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Извршном пресудом ваљевског првостепеног суда од 11-ХН-1901 г. 6р. 37020 на којој је заснована пресуда Апелационог суда, при н'то је право маси пок. Луке, коју представља тужена страна, на половину задружног имања а пок. Николи, оцу тужилаца остављено је право, да до извршности пресуде ту половину исплати у готовом новцу у суми 2.790.— дин., што ако не учини, онда да буде дужан уступити маси Лукиној, коју представља тужена стрз: а. Д1. суђену половину означеног имања у прес}ди у натури. Дакле овде је у питању извршење једне пресуде, коју је одобрио и Анеланиони и оснажии Касациони СудПресуде се увек извршују у целини а не делимично, ако друкчије у Њима ниЈе означено а у смислупрописа главе XVII грађ. суд. пост., који говоре о извршењу. Тако по § 464 грађ. суд. пост. полициска извршна власт дужна је пресуду или решење у свему извршити, из покретних ствари најдаље за шест недеља а из некретности најдаље за три месеца, баш да би се највећа непокретна добра и у више страна имала продавати. Рок се овај рачуна од дана, када је извршна власт примила судски налог за извршење или када јој је на извршење поднесена извршна судска пресуда. По горњој пресуди отац тужилаца Никола имао је право, да по извршности пресуде, половину имања, што га је држао, исплати у целини одмах а из призна-