Branič

Б Р А Н И Ч

Год. XXIV Београд, Септембар 1936. Број 9

Д р Радоје Вунчевић, адвокат — Београд. VII КОНГРЕС ШМ10М 1ХТЕКМАТШКА1Е ОЕв АУОСАТб Дана 3 септембра 1936 год. у Бечу је одпочео рад VII конгреса међународне уније адвоката. Од тог дана па до 5 септембра у 19 сати расправљана су следећа питања: 1) Рппарез 1опс1атеп1аих (Гипе РгосесЈиге сш1е то<Зегтбее. 2) ]^а СарасИе сЈуИе с1е 1а {етте тапее (1ап8 1ез (Иуегз рауз. 3) 5ш1ез с1оппеез аих (ЈеНђегаИопз рпзез раг I' 1Јп1оп еп зоп (ЈегпЈег соп§гез. 4) Ге сЈеН! сЈ'аи(Непсе бапз зез гаррог!з ауес 1а ргоГезз10п (1'ауоса1. 5) Ог^апЈзаНоп (1е ГаззЈз1апсе ји(ЗЈсГа1ге. Е1ис1е сотрага!Јуе. 6) Раррог1з еп!ге 1а Ргеззе е! 1е Ваггеаи, ауап! е! аргез с1еђа!з јисјјсшјгез. 7) ОагапНез 1п1егпа1;10па1ез ^иап! & 1а уа!еиг (1ез аШ<1ауЈ1 ои рагегез. 8) Аззигапсе соп!ге 1а гезрозађШ1е рго1езз1оппе11е. 9) ЗНиаПоп ргезеп!е е! азрЈгаИопз еуеп!ие11ез с1ез ђаггеаих паИопаих, шетђгез бе 1' 1Јп1оп. 10) СоттитсаНопз: а) Гез Тг1ђипаих асЈгшшзкаШз. ђ) СгеаНоп (1е Тпђипаих ш1егпаНопаих е! <3е јигЈЛсђопз па11опа1ез еп тађеге (1'Ехери1з1оп (1ез е!гап§егз. 11) ОиезИопз а<1т1П1з1га11уе8. Конгресу је присуствовало 65 делегата, претстављајући адвокате из следећих држава: Египта, Белгије, Бразилије, Канаде, Кине, Чехословачке, Финске, Француске, Италије, Југославије, Луксенбурга, Холандије, Аустрије, Пољске, Румуније, Швајцарске, Угарске и Уједињених Североамеричких држава. Први пут на овом конгресу појављују се претставници Северне Америке, Италије и Бразилије, које су тек у овој години Унији приступиле. Међу делегатима постојало је живо интересовање за сва питања, а највише за прво питање основних принципа модерног грађанског парничног поступка. Та је тема састављена од више проблема, који су у појединим законодавствима различито расправљани. Разноликост законодавства нигде се тако много не огледа као у грађанском поступку, који је вековима стваран под утицајем римског, канонског и немачког права. Иако се поједини основни принципи провлаче кроз сва законодавства, ипак су сва досадања настојања о унификацији остала безуспешна. Међутим у домену магеријалног законодавства, унификација је показала знатне успехе, а специјално за она питања за која су се заинтересовале међународне организације. Као што је могућа унифи-