Branič

Б I® А Н М Ч Год. XXIV Београд, Децембар 1936. Број 12.

Др. Иван Рабар, адвокат — Београд. КОНКОРДАТ«) Конкордат је споразум између државе и цркве по заједничким пословима. Интересантно је међутим, да је до данас остала необјављена сама правна природа конкордата. Она је спорна и остаће спорна све дотле, докле год буду спорни и различити погледи на принципиелне односе између цркве и државе. По једној теорији, која усваја супериоритет цркве над државом, конкордат је привилегија јер црква може опозвати своје уступке, док је држава уговорно везана. — Супериоритету пак државе надцрквом одговара легална теорија, по којој је конкордат државни закон и ако по форми има наличје споразума. Пошто ова теорија има за основ координацију између државе и цркве, то се и закључени конкордати имацу третирати као билатерални уговори, ну са различним значењем: или као међународни уговори са претпоставком у међународном праву признатог папиног суверенитета, или као посебни (зш §епет) аналогно међународним споразумима (конвенцијама) — јавно правни уговори у којима је нарочито истакнуто, да су међународне спољне присилне мере, као рат, санкције, репресалије обзиром на положај Папе искључене. А ипак правна је основа конкордата у уговору и закону. Уговор одговара односу између носиоца државне и црквене власти, а закон односу између државне и црквене власти с једне стране, те припадника државе и цркве с друге стране. — Карактер уговора манифестује се у свечано израженој вољи обијух контрахената, у форми међународних споразума, која се већ стољећима практицира. Уговор се закључује између главара државе и Папе. Обавеза која резултира из уговора лежи у испуњењу споразума. Форма закона управља се односним на снази стојећим државним и црквеним правом. — Иза ратификованог конкордата треба да следи закон уговарајуће државе, јер без овога немогуће је ставити на снагу као и спровести поједине његове одредбе. Са ове правне тачке гледаћемо и ми наш пројект конкордата, који је ових дана упућен посебном одбору Нгродне скупштине на расматрање, а у сврху ратификације. — Његова Све-

*) Реферат члана Одбора Коморе г. Др. Ивана Рибарр адв. из Београда прочитан и примљен на седници Одбора Коморе од 30. децембра 1936. год. у см. § 43. 3) Закона о адвокатима, с тим да се штампа у Браничу.