Branič

НАЦИЈОНАЛНО КРИВИЧНО ПРАВО

Др. Јурај Кулаш, адвокат — Београд. Нажд151оиг».л:гао Кривично право У новије доба често се истиче гледиште, да се — међу осталим — и кривично право мора вратити на нацијоналне основе. То гледиште свакако је у првом реду последица пробуђенога нацијонглизма, који жели идеологијом нацијонализма до крајњих граница прожети све гране државне делатности, па и кривично право. Уосталом кривично право игра врло важну улогу у животу државе. Оно с једне стране служн сузбијању криминалитета и чувању културних тековина, а с друге страие пружа заштиту државном поретку уопште. Нема ни мало сумње, да између политичкога уррђења једне државе и њенога кривичнога права постоји ужа веза. Не мислимо тиме дакако само на инкриминацију политичких делања, која у већој мери наступа доласком извесног политичког режима. Сваки политички режим настоји да се што дуже одржи на власти. Али када један политички режим ухвати већега маха, специјално у народу, он показује тенденцију, да своја схватања прошври на све гране државне делатности, другим речима да својом идеологијом прожме цео живот државе. Та тенденција је и сама по себи разумљива. Проширавањем и применом своје идеологије на све гране државне делатности сам политички режим добива лепшу слику, он се показује не само бољим него и много лотребнијим дотичној држави. У исто време новим политичким режимима, а нарочито т.зв. ауторитарним режимима, обично је потребна већа заштита ради што сигурнијег одржавања на власти и већ ради тога осећа се потреба за инкриминацијом целога низа делања, која дотада нису била у позитивном кривичном законику предвиђена као кривична. На тај начин нови политички режими, међу првима, заталасају својом идеологијом кривично право, које сматрају једним од најбољих чувара своје егзистенције. Маркантне примере за ово имамо даиас у Совјетској Русији, фашистичкој Италији и нацијоналсоцијалистичкој Немачкој. Све те три државе инаугурисале су политичке режиме познате под именом ауторитарних режима, свака на свој начин. Поред великих сличности, које постоје међу њима, постоје и велике разлике, које се огледају у целом њиховом државном уређењу, а кроз њега и у кривичном праву, тачније речено кривичним законицима тих држава. 1 ) Данзшњи системи владавине могли би се најбоље разделити у две основне групе: у првој групи стајале би државе са више, мање демократско-либералистичким системом док би на другој страни стајале државе са ауторитарним режимом, међу које у првом реду, као што је споменуто, спадају Совјетска Русија, Италија и Немачка. Основна карактеристика демократије је истицање права и слободе појединаца. Иако члан друштва и народне заједннце појединац има и своја непосредна лична права и интересе, који су са интересима заједнице често пута и у колизији. Та непо-

Видети наше чланке: Политички моменти у кривичном праву, Правосуђе бр. 7—8/1935. и МиПит сптеп 8те роепа, Полицчја, за март и април 1936.