Branič

СУДСКА ПРАКСА

45-

Тако нсто у погледу одмерене накнаде штете за взгубљену школеку годану. пошто је тужиља годину дана додније завршила осми разред, Апедац. суд је исту у смислу § 369 Гр. дар. пост. умерио са 1.000 дин. месечно, ценеВи: исту с обзиром на стварно учињене издатке око ноновног учеља осмот разрела гимназије, т. ј. 'нв. трошкове који су учињени за ту годину поновнот учеља осмог разреда; а не и на штету коју тужиља претрпела што ће годину дана доцније завршити и студије и добити олужб.у, јер и а.ко би тужиља на време завршила студије, с обзиром на кризу запослења не може се узетн, да би тужиља >била одмах и занослена гао завршетку студија. Тто се тиче навода тужилачке стране у рекурсу о недовољно одмереној такси и трошжовима, Ашелациони суд је преглвдао еписак - трошковник и у смислу Закона о таксама установио, да је тужитељ у иоступку пред првнм судом' иоложио само таксе 2174 дит, на чију накнаду по закону има право, а у логледу шраве величине трошкова. пред првим и нризивним судом руководио је се ироиисима § 143 у вези § 152 Гр. нарн. пост.". По ревизији тужене стране, Касациони суд у Београду, пресудом од 12 октобра 1936 год. Рев. 792, потврдио је пресуду Анелационог суда, са разлога: „Испитујући нресуду призивног суда у смислу § 598 Гр. парн. ност. поводом ревизије туженика, Касациони суд је нашао: Тужени Б. својом ревизијом побија призивну пресуду и нстиче оверевизијске разлоге: 1) Погрешну правну оцену ствари и новреду из § 597 тач. 4 Гр. п. п. у томе, што .је нризивни суд стао на гледиште да и веридба, ко,ја ннје потвпђена брачним нснитом пред свештеником, даје права нашуштеној страни да тражи оштету. 2) Недостатак у прививном ноступку. што се суд није упустио у оцену гуженикових разлагања, која су блатовремено изложена у иризивном поступку, те се стога правна ствар ни.је могла исцрпно претрести и темељно испитати — разлог ив § 597 тан. 2 Гр. п. ш. 3) Сем ових повреда тужежи налази да је призвни суд својом шресудом учинио иовреде из т. 2 и 4 § 597 Гр. п. н. у два маха: а) шриликом одмеравања накнаде штете ад 50.000 динара за претрпљени морални уштрб, и б) приликом одмераваља накнаде штете у месечном износу од 1000 дин., у обаслучаја применом § 369 Гр. ш. п. 4) Разлог из § 597 тач. 3 Гр. п. п. у томе, што је суд досудио тужиљи су.протно одредби § 501 Гр. п. н. оно што није захтев тужбе, наиме тужиљаје тражила Накнаду издатажа око поновног учења осмот разреда гимназије, а суд је досудио месечно 1000 дин. за изгубљену школску годину, те се пресуда у својој битној тачци оснива на нретпоставци, која. стојн у протнвречности са тужбом и осталим нарничним списима. 5) Повреду из § 597 т. 1 у вези § 571 т. 9 Гр. п. п. у томе што суд приилком досуђивања своте од 82.650 даи. није дао довољно разлога о појединим тужбеннм потраживањима и ако су у питању четири разноразна потраживања, а сем тога о потраживању услед лечења. на Бледу суд није дао никакве разлоге. 6) У погледу тражене накнаде за учињене материјалне издатке истакао је, да тужитељица нема активну легитима.цију. 7) На,јза!д, истиче шритовор да је призивии суд ногрешио, што се није упуштао у оцењивање његовог приговора, да ли се родитељи тужитељке М. и А. Ј. у овом спору могу нојављивати као сведоци, у томе налази недостатак поступка. У вези ових ревизиских разлога тужени је ставио и своје предлоге под ставкама I—XI у ревизији. Оцењујући ове наводе ревнзије туженог Касационн суд Је> нашао: . Неоснован је навод ревизије о повреди тач. 4 § 597 Гр. п. п. и погрешној нравној оцени, јер та чињеница што није нретходио ишит пред свештеником нема утицаја на спорну ствар, кад је чињеницама доказано, а и тужени иризнаје, да је веридбу са тужиљом закључио и уговорио рок венчања, а иадатцн С У уследили као потреба предњег слоразума. Према томе, кад је суд нашао да је тужени једноставним отказом веридбе раскинуо овај споразум, правилно је иоступио кад је туженика осудио и на накна^ду штете шроузроковане овим одустанком. Што се тиче одмеравања своте у висини 50.000 дин. Касациони суд налази, да је призивни суд правилно нрименио одредбу § 369 Гр. п. п. по коме је суд овлашћен, да у оваквим случајевима, износ накнаде штете одмерава по своме слободном уверељу.