Branič
КРИТИКА ТЕОРИЈЕ ИНСТИТУЦИЈЕ
7
учинити и уредбама и правилницима. Битна је разлика између прекорачења обима рада одређеног законом, како то предвиђа тач 1.§ 398. Зак. о радњама, и оних прекорачења која предвиђају трговачки обичаји, јер се у ставу 1. § 140. з.о.р. поред осталог каже и то, да ће по питањима односно тога, са којим предиетима (робом) могу трговци појединих струка да тргују, бнти меродавни трговачки обичаји. У случају сумње одлучује по саслушању коморе општа управна власт првог степена. По нашем мншљењу друго је нешто прекорачити обим рада одређен законом а друго опет прекорачити обим рада одређен трговачким обичајима. Ова два појма се искључују, они нису и не могу бити ндентмпни. У § 136. Зак. о радњама речено је ово исто и за занатске и друге радње, а на име, да ако у погледу обима права не достају законска наређења, узима се у обзир постојећи обичај. Преиа томе, ово што је у §§ 136. и 140. Зак. о радњама речено, важило би — по нашем мишљењу само ван казненог поступања, кад нма да се расправи какво питање приликом издавања овлашћења илн дозвола за рад, и кад се појави спорно питање у погле зу обнма рада, па треба извршити разграничење између појединих ридња. За ова разграничења обима рада, и сва упуства у погледу вравилне примене наређења Зак. о радњама надлежно је Мнинстарство трговине и индустрије. Тек онда, када поменуто Миннстарство по саслушању надлежних комора, а на основу § 460. Зак. о радњама буде извршило разграничење између појединих радња у спорним случајевима, и кад се о томе изда уредба, празило идм упуство, — може бити речи о казнама због прекршаја тих до тада спорних одредаба.
Др. Борислав Т. Благојевик, адвокатски приправник — Ваљево. КРИТИКА ТВОРИЈВ ИНСТИТУЦИЈЕ Сваки период времена који је, што је зависило од развијености друштвених односа односнога доба, заузимао већу или мању етапу у општој историји и развоју човечанства. имао је и има своје посебно друштвено уређење, посебна друштвена схватања и своје посебне друштвене теорије и системе. Период у коме се ми налазимо, а чији се почетак обично обележава Француском револуцијом, не разликује се у томе погледу од оних који су му предходили. Промене које су настале у друштвеним односима крајем осамнаестог и почетком деветнаестог века, нова схватања која су истакнута током и после Француске револуције, схватања која су се тицала појединаца, групе, друштва, државе, човечанства и њиховог међусобног односа, данас су толико јасна да су она опште призната 1 ) разуме се са извесним већим или ма-
1 ) В. ближе о овоме наше радове: Уговори по присшанку — формуларни уговори, Београд, 1934; 1е гаррогГ еп{ге 1е рппаре с!е Г аШопопие с!е 1а уо1оп!е еI 1е рппаре с1е 1а И&ег1е сотепИопеИе, у Кеуие е^ га 1 е с!гоН, с!е 1а