Branič

„Б Р А Н И Ч*

Оц&њујући у смислу §-а 492. Гр. п. п. уз тужбу паднети доказ-уговор о смеси имања и заједничком животу између тужиоца и туженог потврђен од Среоког суда у Ужицу под Ов. бр. 18/34. од 22. јануара 1934. год. који има карактер јавне исправе, и наводе у тужби, суд је стекао уверење, да је неуместан тужбени навод, да тужени В. није испунио обавезу давања 3.000 дин. у ново отворену заједницу, пошто се из реченог уговора јасно види, да је тужени ову обавезу испунио и предао новац тужиоцу Г. Па када је овај тужбени навод оповргнут уз тужбу поднетим доказима, онда је тужбени аахтев о раскинућу спорног уговора неуместан и недоказан с обзиром на наређење §-а 553. Грађ. зак., јер тужилац нема права тражити раскид утовора, већ право захтевати да се тачно уговор испуни и за оштећење накнада учини. Ово тим пре, што парничари као уговорачи иису ни једном речју у уговору утврднли: шта ће бити у случају, ако једна страна у целости или делимично уговор не иопуни." По призиву тужилачке стране, Апелациони суд у Београду пресудом од 7. маја 1936. год. Пл. 510/36., потврдио је пресуду Окружног суда, са разлога: „По изјављеном призиву тужилачке стране, а по расмотрењу акта овога спора са побијаном пресудом београдски Апелациони суд, ценећи у смислу § 368. Гр. п. л. поднете доказе нашао је: да је пресуда Окружног суда у овему правилна и на закоиу основана. Упуштајући се пак у оцену призивних разлога Апелациони суд је нашао, да не стоји призивни разлог о томе да је суд требао донети осудну пресуду; само стога што је тужени пропустио да одговори на тужбу, што је Окружни суд у овојој пресуди правилно констатовао, па је на основу §§ 591. и 592. Грађ. пар. пост. и донео одлуку као у диопозитиву." Поводом ревизије тужиоца, Касациони суд у Београду, по службеној дужности, пресудом од 14. септембра 1936. год. Рев. 1058. укинуо је пресуде првог и призивног суда, са разлога: „Испитујући пресуду призивног суда у смислу § 598. од. I. Гр. п. п. поводом ревизије тужиоца, Касациони суд је по службеној (дужности нашао: да је пресудом призиваог и првостеленог суда повређен зажон у § 597. т. 1. у вези § 571. тач. 9. Гр. п. п., јер је пресуда састављена с таввим недостатцима да је није могућно са сигурношћу испитати, пошто у диспозитиву пресуде стоји, да се одбија предлог да суд донесе пресуду због пропуштања рока остављеног за одговор на тужбу, док се из образложења пресуде види, да ое суд у омислу § 492. Гр. п. п. упустио у оцену тужбених захтева и доказа поднетих уз тужбу, и тужбени захтев одбио, те самим тим значи усвојио предлог за доношење пресуде због пропуштања. Према изложеном посто.ји чротивуречност између диспозитива пресуде и образложења, па се не види да ли је суд усвојио или одбио предло!' за доношење пресуде због пропуштања." Новац, аозајмљен у ииљу коцке и изгубљен у коцки, не може се судским иушем шражити нашраг. (Пресуда I грађ. већа Касацноног суда у Београду од 8 октобра 1936 год. Рев. 1106). У правној ствари тужиоца И. Б., противу туженога Р. Р., због дуга, Срески суд за град Београд пресудом од 7 јула 1935 год. П —3208, осудио је туженика да тужиоцу плати 3100 дин. са 6% год. инт. од 4 априла 1935 год са разлога: „'Гужилац је у тужби навео: да је у октобру 1927 год. у хотелу позајмио туженику 100 дин. а затим после неколико дана позајмио му још 3.000 дин. па како тужени неће да му плати, молво је суд да га осуди на плаћање. Тужени признаје да Је позајмио од тужиоца 1927 год. 3.100 дин. али наводи да тај дуг потиче из коцке, јер да је тужилап био лице које је ваплаћивало пикслу за чији је рачун наплаћивао незна, те сматра да није дужан да врати тужиоцу овај дуг, пошто је овај дуг неморалан, јер проистиче из коцке. За поткрепљење својих навода тужилац је понудио доказ саслушањем странака, који је доказ суд прихватио и извео путем информативног саслушања странака — без заклетве у см. § 472 гр. п. п. Тужилац саслушан као странка изјавио је, да је заиста био крупије, купио пикслу као повереник сопственика локала Ђ. и као такив није са тужеником учествовао у коцки, нити му је тај новац на рачун коцке дао, а новац је дао тужиоцу на зајам зато што је у њега имао поверења. Тужени је саслушан као странка изјавио, да је заиста од тужиоца узео 3.100 дин. и да је исти новац истог дана изгубио у кафани али да се са тужиоцем