Branič

104

,Б Р А Н И Ч"

другарство јесте право решење станбеног питања, „као што је кооперативизам у осталом поредак коме идемо и чији што скорији долазак треба што више да поспешавамо у данашњем хаосу екстремног капитализма и социјализма, у све оштријој борби рада и капитала". Дело г. Др. Јовановика заслужује највећу пажњу. Оно је солидно замишљено и изведено. Писано са убеђењем, после зрелог размишљања и расчишћавања појмова, слободно, са до краја изложеном мисли, оно може да одушеви. Дело је и правна и социјална студија задругарства у вези са изградњом станова. Њиме ће се обогатити и правници и социјални радници. Оно сем тога, ако се пишчеви закључци усвоје, може целом проблему изградње станова код нас, који је далеко од решења, дати други правац и пружити решење које неће уздрмати данашњу буржоаску структуру друштвену и погоршати односе између кућевласника и станара, јер је слободно задругарство отворено најпре и најшире баш оним најситнијим и најслбијим члановима друштва, да им се путем удруживања, у велике слободне заједнице, пружи оно што никад сами не би ни створили, ни имали. Задругарство је један од излаза из многих парадоксалних ситуација садашњице и сигурно једно од решења станбеног питања код нас, питања, којекод нас постаје социјално у најширем смислу речи. У место да га решава улица, боље је да га решавају сами станари, удружени у слободне задруге. Такво добро решење овога тешког проблема пружа и горње изврсно дело нашег колеге г. Др. Богољуба Јовановића. Правни живот, часопис за законодавство, јудикатуру и правну литературу. Оснивачи и чланови уређивачког одбора: Стојан Јовановић, Др. Фердо Чулиновић и Др. Иво Машијевић. Уредник Др. Иво Матајевић. 31. децембра 1936. год. изишао је последњи број овог часописа после свега једне године живота. У будуће Правни жиаотЋе. излазити каододатак Правосуђа, часописа који уређују исти уредници. Разлози, који су уреднике овог зиачајног часописа определили да га више не издају самостално и у оном обиму како су га замислили, свакако су озбиљни, али на растанку са Правним живошом као самосталним часописом, дужни смо да кажемо, да веома жалимо што је овај часопис престао самостално да постоји, ма да је у његовим ступцима био престављен иравни живот код нас у свима манифестацијама: законодавној, судској и научној. Кроз Правни живош прошли су најзначајнији прописи нашег законодавства, регистрована су упуства, расписи и наређења за судске и управне власти, пробране судске одлуке, правна литература означена у приказу или у изводу, а забележене су и друге манифестације нашег правног живота, учињена саопштења нашим правницима, итд. Утеха нам је само што Правосуђе већ од јануарске свеске пушта као свој прилог и Правни живот у нешто мањем обиму али са намером да продужи рад исто онако како је Правна живот првобитно замишљен. И поред тешких издавачких прилика надамо се да ће напор уредника Правосуђа бити правилно оцењен од правника и да они неће дозволити да Правни живош престане сасвим излазити, јер би то била велика штета. Др. Видан О. БлагоЈевић адвокат

САДРЖАЈ ПРАВНИХ Ч4СОПИСА Бранич ће доносити садржаје свих правних часописа код нас. Архив за правне и друштвене науке, орган Београдског правног факултета. Уредник Др. Михаило Илић. Садржај Бр. 1. Књ. XXXIV, за јануар 1937. год.: Чланци: Др. Перо Слијепчевић: Хеоман Вендел; Сергије Троицки: Цариградска црква као фактор аутокефалије; Др. Јован Савковић: Поступак у споровима који проистичу из закупних уговора; Др. Миливоје Ч. Марковић: Злоупотреба права у грађанском парничном поступку. — Правна политика: Др. Милан Ф. Бартош: Међупокрајински сукоб закона о наслеђу. — Хронике: Административна од Љубомира Радовановића; Судска од Др. Адама П. Лазаревића, Милана