Branič

УПРАВНА ВЛАСТ И ЊЕНО ПРАВО

117

тивних судова, да се појам дискреционарне власти сузи, ограничи и бар делимично подведе под судску контролу. У тој борби великих успеха и великих заслуга имао је француски Државни савет, по чијој је пракси данас и конструисан појам дискреционарне власти и који је практички скоро уништио — ако тако могу да се изразим — ону оаасну дискреционарност дискреционарне власти, тј. и ту дискреционарну власт подвео под известан правни режим. Тиме је он знатно ограничио дискреционарну власт активне управе. * Са појмом дискреционарне власши не треба мешати појам дискреционарног управног акта. А то је такав акт, који уоиште не иодлежи уиравно судској контроли, чак ни у ономе обиму, у коме подлежи управни акт, донет на основу дискреционарне власти. Као такав, он је много тежа иравна иојава од дискреционарне власти, јер је он стављен изнад контроле законитости. Није, дакле, никакво чудо, ако се правна свест и правно осећање побунило против једне овакве надиравне институције. Морамо се опет позвати на француску административносудску праксу, прихваћену и од теорије, која је успела да из правног саобраћаја потисне појаву дискреционарног управног акта и да сва управна акта, па и она која су донета на основу слободне оцене, подведе под управно-судску контролу — за ове последње, разуме се, у границама поштовања тог овлашћења за слободну оцену. Уништавање дискреционарног акта, као врсте управних аката, извршила је постепено теорија о прекорачењу и злоупотреби власти, коју је у примерима своје праксе поставио француски Државни савет. Управни акт, донет делимично или потпуно на основу дискреционарне власти не мора бати истовремено и дискреционарни уиравчи акт и он у сушгини то и није. Јер и такав акт даје могућност да тужбом буде нападнут, а да се тиме не повреди начело слободне оцене, у колико је законом установљено. Управни суд може контролисати да ли је управни орган остао у границама оне дискреционарне власти, како му је законом иоверена, и под условима под којима му је поверена, да ли је ту власт применио узевши у оцену све чињенице, од којих евентуално зависи њена правилна примена и да ли ју је применио у ономе циљу, у коме му је дата. Овакво схватање дискреционарне власти даје могућност, да се веома сузи могућност арбитрарне примене закона од стране управне власти и да се грађанин заиста заштити од самовоље уиравних органа. Јер, не треба се заваравати, конструкција појма дискреционарног акта да/е иравну базу и иравну формулу за самовољу уиравних органа. Ми се, на жалост, не можемо још похвалити, да смо у правном развоју нашег административног права дошли до напред изложеног разликовања дискреционарне власти и дискреционарног акта. Пракса Државног савета, која је имала интересантне покушаје у овоме правцу, спутана је у знатној мери самим законодавством .