Branič

СУДСКА ПРАКСА

143

За одржање машеријално-иравних рокова из §937. грађ. зак. није довољно, да је тужба у означеном року предаша пошши на поврашан рецеиис, веП је нужно, да је до исшека рока присаела суду. — Одлука опште седнице Касационог суда од 19. новембра 1936. год. бр. Рев. 339/36. По спору фирме А. противу Д. Ц. и др. због поништаја преноса имања, окружни Суд за град Беогргд нашао је, да је тужба благовремено поднета у смислу § 937. грађ. зак. са разлога, што је иста стигла суду 19. марта 1932. г. али да је предата пошти на повратан рецепис 18. истог месеца, те се овај последњи датум у смислу § 119. грађ. суд. пост има сматрати, као датум предаје тужбе суду. Овако се, по нахођењу суда има ценити благовременост с тога, што се пропис § 119. и ако стипулиран као норма процесно-правног карактера мора тумачити у општем и ширем смислу и у примени на рокове, предвиђене у материјалном праву, кад у њему није што друго, у погледу њиховог тока предвиђено, што је случај и са § 937. гр. зак. Из акта се пак види, да су тужени споразум о расподели заоставштине пок. С. који се тужбом хоће да обори, закључили 18. марта 1929. год. то је 18. март 1932. год. био последњи дан рока за њену предају а тај је рок задржан предајом тужбе пошти на повратан рецепис у смислу § 119 гр. зак. Апелациони суд је одобрио пресуду права суда с тим, да је почетни дан рока 19. март 1932. год. пошго се дан закључења уговора а на име 18. март 1929. год. не рачуна као почетни дан рока. Касациони суд примедбама свога 11 већа од 31-111-1936. г. Рев. бр. 339/36 поништио је пресуду Апелационог суда са следећих разлога: „Апелациони суд је у разлозима своје пресуде правилно констатовао, да је рок у побијање у смислу § 303 а. грађ. зак. у конкретном случају почео тећи на дан 19. марта 1929. год. пошто се из саслушања по маси пок. Саве види, да је саслушање наследника пок. Саве, у коме су регулисали своје право на наслеђе, извршено на дан 18. марта 1929 год. Тога дана закључен је међу њима уговор, па донето и распоредно решење о наслеђу имовине пок. С?векаошто гласи решење неспорних дела судије од 18. марта 1929. год. и протокол саслушања, који му је претходио. Па када је Апелациони суд правилно установио почетак рока а то је 19. март 1929. год., онда се рок од три године за побијање правног посла из поменутог уговора, на који рок тужилачка страна има права, завршава на дан 18. матра 1932. год. Тај завршни дан — 18. март 1932. год. биз је и последњи дан за подношење тужбе, којом би се прекинула застарелост, коЈа је почела тећи 19. марта 1929. год. Како се из забелешке о пријему тужбе види, да иста није примљена у суду ни из руке нити преко поште најдаље на дан 18. марта 1932. год. већ је тога дана тек предата пошти на повратаи рецепис а примљена је у суду 19. марта 1932. год., онда значи, да је тужба одоцњена и да је право тужиочево на побијање горњег правног посла застарило а код оваквог случаја тужена страна хоће да се користи својим правом, који из горње чињенице проистиче и у том правцу чини приговор. Предаја тужбе имала је дакле бити извршена у суду најдаље до 18. марта 1932. год. или предата преко поште тако, да буде примљена у суду најдаље до 18. марта 1932. год., што овде није случај. С тога су и Апелациони и окружни суд погрешили, кад су нашли, да је ова тужба на време поднешена зато, што је предата пошти на повратан рецепис 18. марта 1932. год. Прекид застарелости врши се само благовременом предајом тужбе суду. Позивању Апелационог и окружног суда на пропис § 119. гр. с. п. овде нема места, пошто није у питању неки процесни рок, предвиђен у прописима законика о грађ. суд. пост., већ право, и подизање тужбе из прописа материјалног закона. Услед тога су и окружни и Апелациони суд били дужни да поведу рачуна о § 937. гр. зак. и даду му тумачење с погледом на оцену одоцњене тужбе и све напред изложено, како у погледу дана, од кога рок за рачунање застарелости почиње, тако и последњег дана, до кога се тужба имала предати". Апелациони суд није усвојио ове прнмедбе већ је дао следеће противразлоге: „По § 119. гр. с. п. онога дана, кад је парничар одговор, незадовољство итд. пошти на повратан рецепис предао, узима се као да Је и самоме суду предао Из пријема тужбе се види, да је иста примљена у суду 19. марта 1932. год. али се из забелешке о пријему види да је иста предата пошти на повратан рецепис 18-111-1932. г„ те би се, према томе, у смислу предњег прописа, тај дан имао сматрати као датум предаје тужбе суду. Но, како се из решења неспорних дела судије прв. суда за град Београд од 18-111-1929. г. види да је исто донето на дан 18. марта 1929. г. а и закључење уговора — саслушање наследника пок.