Branič

ЗЛОУПОТРЕБА ПРАВА И ПРЕДОСНОВА ГРАЂ. ЗАК.

227

Драг. Кнежевић, судија Београдског Апелационог суда. ЗЛОУООТРЕБА ПРАВА И ПРБДОСНОВА ГРАЂАНСКОГ ЗАКОНИКА У нашем досадањем позитивном праву није била предвиђена опредељена санкција за т.зв. злоуиошребу права. Наш законодавац задржао је римско правило изражено у § 806 грађ. зак.: „Ко ба другоме с тим што би ираво своје уживао само ако границе не арекорачи, штету какву нанео, није дужан одговарати нити му надокнадити". Веровало се, да је право појединаца довољно заштићено наведеном одредбом. Законодавац од 1844 године није мислио, да се право може злоуиотребити т. ј, употребити и искоришћавати тако, да се други штети. Праву је дат појам апсолутног. Најшире право је својинско право. Па се сматрало, да је то неограничена власт коју једно лице може имати на једној ствари у погледу његове употребе, уживања или намене. Ако су пак прилике налагале, да се употеба извесног права, с обзиром на место и прилике где се оно налази, има да смањи, онда је то право нарочитим законом сужавано. Тако имамо окрњење неограниченог права својине у Закону о извлашћу; у забрани да се слободно гаји и производи дуван; да се кафане подижу у извесној раздаљини од богомоља; да се болнице не подижу у центру насеља и т. д. Као што видимо, обзири опште хигијене и народног здравља, потребе саобраћаја, општег интереса, државног фиска — једном речју, кад су долазили у сукоб општи интереси са приватним, овај последњи је подлегао. Значи, појам неограничености права је еволуирао у све већи појам ограничености. Идеја солидарности и целине бива сваким даном од све већег утицаја. Још нешто, и морал утиче да се обим права све више сужава. Зато имамо доказа у чињеници, да су извесни послови недозвсљени и мимо воље странака, ако су противни благонаравију и општем поимању о моралу. Од утицаја су и опште економске прилике. Раније је уговорени интерес био дозвољен до 12°/ 0 . Сада је с обзиром на Уредбу о максимирању камата сведен на још мањи износ. Осим овога уочава се, да уколико је власништво ближе насељу у толико се његов обим смањује — тако, да је у граду оно сведено на врло мали обим. У центру града, може сопственик подићи зграду само по одобреном плану. Уживање зграде се подвргава извесним полициским прописима који у многоме отежавају несметаност уживања права својине. Али, као што смо малочас навели, све су то изузетци од апсолутности појма уживања и употребе права. Носилац извесног права може га по нашем садањем позитивном законодавству уживати несметано. Шта више, ни за штету не одговара, ако је другоме причини вршећи своје право у његовим границама. Међутим, право еволуира заједно са приликама под којима се живи, са економском структуром друштвеног уређења као и са политичким системом заједнице у којој се живи. Идеја солидарности, милосрђа и друштвене сношљивости све више преовлађују у жи-