Branič

240

„Б Р А Н И Ч"

(26). Али, Обри и Ро не везују решење питања за примену члана 1351 Фр. Грађ. законика, пошто он обухвата важност пресуђеке ствари у правом, ужем, смислу речи. Обриу и Роу изгледа целисходније да се запитају, да ли су репресивни судови на истом^ нивоу, у погледу хијерархије, на коме се калазе и грађански судови". Када се ради о споровима који су предати судовима који су надлежни да расправљају питања исте природе и који се тичу интереса исте врсте, а да би се знало да ли је један од тих судова везан одлуком донетом од другога суда, треба применити овај члан (27). Напротив, када је реч о судовима чије су мисије потпуно различите, а да би се одредила важност пресуђене ствари једнога од њих, треба у главном и пре свега одредити природу и циљ његовог установљења. Па како кривични судови имају за задатак да се изјасне, у интересу целога друштва, о> постојању злочина и преступа, чија је репресија од њих тражена, о кривичној одговорности оптужених и примени казненог закона на чињенице које су они признали утврђеним, било би очигледно непризнавање природе и циља њиховог установљења, ако би се тврдило да њихове пресуде, било кондемнаторне, било апсолуторне, немају, према свима, важност пресуђене ствари и ако би се прихватило да један грађански суд може одлучити како да је извесно лице, проглашено кривим, невино, тако и да је ослобођено лице извршило злочин или преступ, за који је било кривично гоњено и пуштено". (28)). — Тако, дакле, Обри и Ро се везују за природу и циљ усгановљења репресивнсг, кривичког,, казненог, судства. Они решавају питање, да ли одлука кривичнога суда не тежи више него пресуда једног грађанског суда? И Обри и Ро не оклевају да потврдно одговоре на ово питање. Критички иоглед. — Има нечега тачног у гледишту теорија Обриа и Роа. Апсолутно је потребно да се спречи да се може ставити у питање пред грађанским судом оно што је једанпут решено пред кривичним судом. Спречавајући то избегавају се незгодне последице, које би иначе наступиле. Потсетимо да би грађански судови, ако би прогласили некога кривим, мада је кривични суд ослободио истога, извршили ревизију процеса, иако то није њихова мисија, нити су они за њу квалификовани. Додајемо томе да би она била изван предвиђених форми, мада кривично судство има себи својствене правне лекове, ако би за њих било потребе. А сигурно је да не треба дозволити да се заобилазним путем стави ствар у питање. Због тога остаје потребна превласт одлуке кривичнога суда. То су Обри и Ро врло добро схватили. Да би добили целисходно решење, оии су просто свели цео проблем на питање надлежности. Тако би према њима постојала нека врста ненадлежности гаИопае та1епае за грађански

постоји између истих странака и да она буде формирана од њих и протиз њих у истом својству". 24 ) Видети: МегПп, Кер. Сћозе ји§6е, § 15 Коп 6/5 т Мет, N03 15 е! 16. ^ 5 ) Видети: ТоиПег, VIII, 30 е( 8. е( XI, 240 е4 з. 26 ) Њихове теорије ми ћемо изложити мало даље. 27 ) У питању је члан 1351 Фр. Грађ. Зак. ^ 8 ) Видети: Аиђгу е! Каи е! ВагПп, ор. сИ., § 769 Шз, страна 462 и 463,, приметба бр. 2.