Branič

208

,Б Р А Н И Ч"

могле изабрати само адвоката, ако у месту суда има најмање два адвоката. У Војводини је постојало принудно заступање по свима^ парницама у којима вредност парничног предмета прелази износ од 10.000.— динара, затим у меничним парницама, без обзира на. вредност парничног предмета, дакле без разлике да ли ове парнице спадају у надлежност среских или окружних судова. У Хрватској и Славонији постојала је принудна сигнатура свих поднесака који се упућују суду, али на расправама странке су могле доћи и без адвоката. У Босни и Херцеговини постојало је т зв. релативно принудно заступање преко адвоката, али само за расправе пред призивним судом, тј. странке су могле и пред призивни суд доћи без адвоката, али ако лично не дођу, могле су бирати пуномоћника само из реда адвоката г ). Увиђајући недостатке у закону и несавременост материје која регулише заступање странака, надлежни фактори у Србији још много пре рата почели су да раде на изради нобог грађ. суд. поступка. Једновремено радило се и на измени закона о адвокатима са циљем да се, поред аутономије адвокатског реда. бар кроз овај закон осигурају странкама заступници из реда адвоката. Тако постоје два пројекта закона о адвокатима од 1887 и 1901 године, кроз које је ова идеја добро спроведена, Али, ови пројекти нису никада дошли пред Скупштину. *) Међутим, пројект новог закона о грађ. суд. поступку дефинитивно је редигован 1915 године и предат Народној скупштини као владик

1 ) Материјал за заступање странака у другим покрајинама, осим Србије и Црне Горе, узет је у главном из дела др. Фрање Горшића „Коментар грађанског парничног поступка књ. I Увод 1У|2. 2 ) Пројект Закона о адвокатима од 1887 год. ... § 6. .Осим правозаступника не може нико за другога вршити ни усмено ни писмено правозаступвичке послове пред државним судовима и властима. Из овога се изузимају: отац за своју децу, синови за своје родитеље, муж за жену, старатељ за пупиле, задругари и ортаци за своје задругаре и ортаке. Ако би ко осим ових лица поднео суду или власти, какво писмево, које правозаступник није написао, судови и власти неће узимати у поступак*. § 7 „Кад у ком округу не би било најмање два правозаступника или би ови спречени били, те се не би могли заступања примити, онда је слободно парничару узети кога хоће да га заступа, само ако тај не стоји у изузећу, казаном под; бројевима 1, 3, 4 и 5 — § 3." (, Бранич" 1897 стр. 496). Пројекат Закона о адвокатима од 1901 год. . . . Чл. 8 „Заступање другог у свима приватноправним пословима, усмено или писмено, спада искључиво у круг рада адвокатскога. Тужбе, одговори на тужбе, незадовољства и жалбе на пресуде и решења по спорним и неспорним, старатељским, стецишним и кривичним делима, морају имати својеручни потпис апвоката, иначе их судови неће узимати у поступак. Но овим се не искључује, да сваки може сам себе код судова усмено заступати и друге писмене претставке судовима подносити. Ко без декрета Министра правде ради адвокатске послове и другога усмено или писмено заступа пред судовима, казниће се са 100 до 150.— динара у корист државне касе, а у поновљеном случају поред новчане казне и затвором од тридесет дана." Чл. 9 „Кад у коме округу не би било најмање два адвоката, или би ови спречени били, да се заступања приме, онда је слободно парничару узети кога хоће да га заступа, осим ако тај не стоји у изузећу казавом под бр. 1, 3, 4 № 5 чл. 4." — („ Бранич • 1901 год. страна 484).